Prošla su tri dana i tri noći a Januz se nije vratio kući.
Niko nije znao gde je mogao da ode. Telefon mu nije radio. Niko od njegovih bližnjih ga nije video niti je imao i najmanju ideju gde bi mogao biti. Njegova žena se sve više brinula. Plašila se da mu se nešto nije desilo.
Trećeg dana slučaj su prijavili u najbližoj policijskoj stanici. Prijavljeno je da je Januz nestao. Na vidiku nije bilo ni traga od njega. Sada su ne samo njegova žena i njegova uža porodica, već i čitavo naselje bili preplavljen talasom panike. Januz je nestao bez traga. Ova vest se proširila tako da je objavljena i u glavnim vestima državne televizije.
Januz je bio posvećeni vernik. Musliman koji klanja pet puta dnevno i u tome mu nije bilo ravnog. Ostajao je u džamiji duže nego ostali. Nije bilo toga što bi ga sprečilo da ne ode u džamiju i da moli sunete1 i farze2 tokom svakog namaza3. Pretpostavljalo se da je otišao u zemlju Šama4, kao i mnogi drugi. Počeli su da pričaju i prepričavaju da je krenuo baš u Šam, tamo gde se nije znalo za koga su se borili kosovski Albanci, u čije ime su ubijali i ko ih je ubijao. Umirali su u zemlji koju nisu poznavali. Ove sumnje su samo još više izbezumljivale njegovu suprugu. Slušala je priče da se onima koji su tamo ubijeni nije mogao pronaći ni grob niti njihove kosti ni za vjeke vjekova.
Sutradan bi se mobilisali svi da pronađu makar nekakav trag o mudrom Januzu. Niko nikada nije doživeo ništa loše s njegove strane. Voleli su ga zbog njegove mudrosti i odmerenosti. Stoga su svi nameravali da prionu na posao i saznaju nešto u vezi sa njegovim misterioznim nestankom. Želeli su da stave tačku na sva nagađanja.
Ipak, nije bilo potrebe za jednom takvom sveopštom mobilnošću. Januz se sam pojavio u svojoj kući. Otvorio je ulazna vrata rezervnim ključem koji je uvek nosio sa sobom. Njegova žena je spavala. Nije ništa čula. Januz se opušteno kretao svuda po kući. Popio je vodu u kuhinji. Polako je skinuo pantalone i košulju i legao u svoj krevet gde je obično spavao. Nije želeo da probudi svoju ženu te je legao pored nje kao i obično. Pokrio se jorganom kao da se ništa nije dogodilo.
Njegova žena je osetila pomeranje i nečije disanje pored sebe. Nije prošlo puno vremena i probudila se. Uplašila se kao da je videla duha a ne svoga supruga. Nije očekivala da se tako iznenada pojavi, barem ne na taj način.
– Gde si nestao bez traga i glasa ova tri božija dana, o mužu? – bilo je prirodno pitanje njegove žene.
– Bila je to volja Alaha dž. š.5, Njemu treba da zahvalimo što sam tri dana i tri noći proveo u kitovom stomaku. – supruga ga je posmatrala sumnjičavo i u neverici.
– Šališ se sa mnom, zar ne?!
– Ženo, znaš da se nikada ne šalim kada spominjem Tvorca svega.
– Subhanallah!6 Slava Alahu! Šališ se sa mnom i bez trunke stida spominješ Alahovo ime! Sram te bilo! – oštro mu je odgovorila supruga, još uvek sumnjajući da joj muž nije rekao istinu.
– O, ženo, ne dozvoljavam ti da me vređaš! Kunem ti se u Alaha da sam proveo tri dana i tri noći u kitovoj utrobi.
– Šta to pričaš?! Kako je to moguće? Kako je moguće da preživiš a da te kit ne svari u svojoj utrobi? – nastavljala je da priča i da ispituje supruga uz trunke sumnje.
– Kada veliki Alah kaže “neka bude”, sve tako i bude. Bila je njegova volja da se spasim. Čak sam i molio namaz u kitovom stomaku. Sve je bilo regulisano voljom Svemoćnog Stvaraoca.
– Ako govoriš istinu halaliću7 ti. Ukoliko ne, znaj da je to što radiš jedan od velikih grehova. Ni hiljadu namaza ne može biti dovoljno da prevagne na kantaru ovaj haram8. Da znaš!- govorila je plačljivim glasom i uznemireno Januzova supruga.
Bila je vernik, kao i njen suprug, ali ne toliko posvećena kao on. Postila je i molila se Bogu s vremena na vreme. Iako nije bila namazlika9, kao Januz, verovala je u volju i snagu Alaha gotovo isto kao i on. Zato je, nakon Januzovih mnogobrojnih i dugih objašnjenja, prihvatila da joj je suprug bio baš u kitovom stomaku. Na kraju je i poverovala da je bila volja Svemogućeg da preživi, čak i da se moli u utrobi kita.
Januz je bio tri dana i tri noći u utrobi kita. Svi su pričali o tome. Svako je pričao svoju verziju o tome kako je disao, kako se hranio unutra. Vest se proširila na sve strane. Ispočetka u nju su poverovali njegovi bližnji, zatim i celo naselje, a nakon jednog dana i čitav grad. Ljudi nisu pričali ni o čemu drugom već o tome kako je Januza, dok se šetao uz obalu mora, progutao kit i kako je Božijom voljom iz njegove utrobe isplivao zdrav i živ kao jabuka. U roku od nekoliko dana pretvorio se u jednu od najpoznatijih i najrasprostranjenijih legendi u zemlji.
Istini za volju, Januz nikada u svom životu nije video kita.
Dok je šetao morskom obalom i razmišljao o svojoj sadašnjosti i budućnosti, kao i budućnosti drugih, Januz je video ono što bi pesnici nazvali zemaljskom lepoticom10. Plava kosa joj je svetlucala od poljubaca sunčevih zraka koji su padali po njoj. Crvena mini-suknja joj je lelujala na laganom vetru koji je duvao te junske zore. Morski talasi su je želeli za sebe. Milovali su joj dugačke noge prilikom svakog koraka koji bi napravila. Bila je to Kristina, lepotica grada. I ona je šetala, takođe sama, duž morske obale. Bila je to čarobnica Kristina koja je začarala Januza. Da pravo kažemo, ni on nije bio ništa manje lep u odnosu na nju. Bio je lep i zgodan muškarac. Sav u mišićima i ugalj-crne kose. Nije nosio dugu bradu, kao ostali vernici. Izgledao kao muškarac o kakvom je Kristina maštala.
Neko vreme su se strasno gledali. Tiho i bez reči, prišli su jedno drugom. Poljupci i milovanja bili su beskonačni. Januz je zaboravio ko je i gde se nalazi. Da nije bilo Kristininog straha, vodio bi ljubav s njom i nasred plaže. Januz se nikako nije mogo razmađijati. Zaboravio je da je s tim strastvenim zanosom s obe noge uronio u haram. Zaboravio je da ga je ova volja (nefs) činila jednim od preljubnika. Zaboravio je da bračno neverstvo (zina) Alah nimalo ne voli. Ali, šta da se radi?! Strast prema lepotici iz glave mu je izbrisala sve pouke učenih ljudi i mudraca (ylemave). Stoga će Januz biti najadekvatniji primer ove maksime.
Januz je zaboravio da ga kod kuće čekaju žena i troje dece. Hitro je krenuo ka Kristininom stanu, u kome je živela sama. Mali jednosobni stan pretvorili su u svet o kome su sanjali mnogi mladi momci, iako je naš Januz napunio četrdesetu. I prvi prorok, Adem a.s11, bi mu pozavideo na toj nedodirljivosti u njegovom raju. On nije bio te sreće da u svom vrtu ima samo Havu (Evu). U vrtu je imao i dosadnu zmiju.
Tri dana i tri noći nisu izlazili iz Kristininog stana. U povratku ga je grizla savest šta da kaže ženi i svojim rođacima. Da im kaže istinu ili ne?! Ako im kaže biće žigosan kao preljubnik i neće imati obraza da se pojavi pred bilo kojim slugom Božijim. Sa ženom će se sigurno razvesti. Bolelo ga je zbog dece, bilo mu je žao žene. Ako im kaže istinu, biće ga sramota da kroči u džamiju i da ikome govori o veličanstvenostima Svete muslimanske knjige. Biće potcenjen u očima ljudi dok trepneš. Neće više biti mudri i odmereni Januz, već Januz nečasni i bez vrlina. Razmišljao je i razmišljao i učinilo mu se da je našao rešenje. Uradiću tako. Svi će mi poverovati, rekao je sebi i nastavio put.
Ženu i svoju okolinu je ubedio svojim objašnjenjem, ali je sam pao u veliki očaj. Pokajao se kao nikada pre. Sve je prevario, ali kako će prevariti Boga koji sve vidi. Molio Mu se i molio sve više da mu oprosti greh. Krišom ženi, s glavom podignutom ka nebu, govorio je kao krivac koji je tražio da mu oproste grešku.
– O, Božiji nebeski prestole (Arsh12), koji u svojim rukama držiš vreme i univerzum, znam da sam te povredio. Znam da si ljut na mene i da me nijednom rečju ne podnosiš. Oprosti mi što sam zloupotrebio tvoje ime i dozvoli mi barem još jednom da iskusim taj prijatni greh! Ti koji više opraštaš nego što kažnjavaš, znam da me više nego bilo ko drugi možeš razumeti. Bila je tako lepa, o ti koji opraštaš grehove. Svakom rečju kojom bih je opisao, plašim se da neću biti tačan. Bila je kao čudo (muxhize) koje me je progutalo na tri dana i tri noći. Nisam imao snage da mu se oduprem. Nemam ni danas. Oprosti mi! Oprosti slugi tvom koji te je razočarao i koji nastavlja da te razočarava! Inšalah13 da moje molitve odnesu prevagu nad onim što sam učinio i što činim!
I prekopokajni Januz nije našao snage niti da prizna istinu i da svoju priču o kitu proglasi lažnom niti da iz glave izbaci Kristinu čarobnicu. Danima je šetao sam s nadom da će je ponovo videti. Kristine nigde nije bilo. Otišla je iz grada. Niko i nigde je više nije video. Januz je ubedio sebe da nikada više neće videti svoju ljubljenu. Njegova priča o tri dana i tri noći koje je proveo u utrobi kita biće spominjana među mudrima i učenima u gradu. Ponovo će postati verni suprug, kao što je i želeo da ga drugi vide.
Sa albanskog prevela
Merima Krijezi
1 Sunet – Pravilo, zakon, Prorokov propis (obavezan kao i božja zapovest); suneti pl, dela i izreke Muhamedove.
2 Farz – verski obred; Jedan od 6 kvalifikatora po kojima Fikh (islamsko religiozno pravo) kvalifikuje svaki ljudski postupak.
3 Namaz – molitva, klanjanje koje su muslimani dužni da obavljaju pet puta dnevno.
4 Šam – zemlja Sunca, sveto mesto prema islamskoj religiji; Sirija i Damask.
5 Allah dž. š – dželle šanuh – slavan i uzvišen je On (Alah).
6 Ne dao Bog!
7 Oprostiti.
8 Zabranjeno, grešno.
9 Žena koja poštuje pravila moljenja prema islamskoj religiji.
10 U albanskoj mitologiji „E bukura e dheut“ (Zemaljska lepotica), predstavljena je kao devojka izuzetne lepote i dobrote.
11 Alejhi selam (Neka je Alahova milost i mir uz njega).
12 Nebeski presto, prema tumačenju islama.
13 Da Bog da.
