Dani velike buke
zgražavao sam se
mirisa duvanskog dima
znojavih tela
dinstanog luka
na nagorelom tiganju
seckao šargarepu
cedio špagete
razmišljao o starom susedu
koji se zgrbio
i sada bio iste visine
kao njegov totemski pas
bili su to dani velike buke
papučica za distorziju
otišla je pravo
pod oteklo
božje stopalo
i ceo grad je zaglušio
stravično atonalni rif
moj ples po kuhinji
više je ličio na epinapad
Ijana Kertisa
nego na gipke pokrete
mladog tela
dok udovoljava
naumu ritma
izmoren sručio sam se
na stolicu
i mislio o devojci
u tankom džinsu
dok kao surfer klizi
po asfaltnoj pučini
pokraj obala svoje anksioznosti
načinio bungalov
i prizvao turiste
najtužnijih očiju
polio benzinom trem
i zapalio ga
o kako su samo trčali
pod modre talase
Groblje testera
čekali smo njenu otpusnu listu
olinjali oficir ispred bolnice
igrao je polku
s ledibojem
kome studentska stipendija
nije bila dovoljna
trajna obamrlost
ušunjala se u moju utrobu
bio sam tek
odbačena testera
u uglu Đavolje radionice
sada je sve u redu
doktorima je dosadio
ovaj užurbani dan
otišli su na branč
i pecanje
smuđ se već koprcao
među njihovim šakama
pretrčali smo makadam
tankom prolećnom jaknom
štitio sam nas od kiše
uleteli smo u auto
i dugo ćutali
zagledani u račvanje puta
vertigo ponirućih ulica
staroga grada
bio je jedina konstanta
patrola straha
i sećanja
zarila se svom snagom
u zgužvanu kutiju haube
u dnu barice vrelog ulja
Sveti broj π
providio se
kroz masne mehurove
bio sam siguran
da me Manitu sprema
za nešto zaista veliko
nemam smisao za humor
ali priroda je duhovita
okomiti pejzaži
vrteli su me oko sebe
kao jezik
tvrdu bombonu
Pogrebni džez
crni čaj prosut u krilu peče
koračam preko sobe
i otvaram žaluzine
konvoji prolaze pod prozorom
nose lekove i žito
Đavo sedi pogrbljen
za pisaćim stolom
i sastavlja manifest
održava stabilnim
nivo ketamina u vodovodu
za doručak smo
žvakali staklo
ograničili unos
ugljenih hidrata
u košaricu bacili sav veš
ostalo je
dovoljno kože
da govorimo
o novom početku
Đavo kraj okna
na visokim potpeticama
utegnut
u vinilske pantalone
boji prozore u crno
pronašla sam partiture
za večni džez solo
i tople vunene rukavice
s otvorima za prste
i nemu gitaru
na kojoj se ne može
načiniti
ni jedan jedini zvuk
Đavo ima nervozne ruke
plete mi pletenice
i opisuje suton
na purpurnom rubu grada
koji više neću videti
iz njegovih
koščatih šaka
na naša uzglavlja
pada bezbroj
suvih cvetova
Sasvim ordinarna
krađa bubrega
posle pijanke
u Fejk-Soho kafeu
zatekao sam se
u mračnom pasažu
ispred kafića
gde sam već popio par piva
naslonjen na visoku
metalnu ogradu
prolaz je postajao sve uži
zgrade su
zadizale nogavice
svog betonskog džinsa
i menjale mesta
čitav grad bio je tek
ponoćna šutka
na pank svirci
terapeut me je nazvao
i tvrdio
kako me može izlečiti
od svakog straha
za jedno
kišno prepodne
valute uskoro
neće ništa vredeti
govorio je
kolekcija ploča
biće dovoljna
za lečenje
jednostavne fobije
egzistencijalna kriza
uključuje već
tablu hašiša
i onaj tvoj
pohabani telekaster
sa setom novih žica
šank je najugodniji oltar
vratio sam se u kafić
želeći da dezertiram
iz ovog grada
potpune panike
zurio u raskvašene opuške
na dnu krigle
i dugo motao duvan
prebrojavao otkucaje srca
na sekundari časovnika
Fejk-Soho kafea
više nisam bio
siguran ni u šta
osim u dugi počinak
civilizacije
koja će doći svesti
mamurnija no ikad
gola u dnu kade
nepoznatog stana
s dva krvava reza
na donjem delu leđa
i presavijenom listu papira
na kom će pisati
ako želiš da preživiš
brzo pozovi pomoć
svakako
pogled ka reci
s visokog balkona
je fantastičan
Republika Arkam
mirovni pregovori su propali
javljeno je na vestima
prekinuli su film
Blade Runner
koji se emitovao na TV-u
i pustili muziku
za dan žalosti
čeprkao sam po prošlosti
odlazio u duge šetnje
spavao s bensedinom
pod jastukom
vodio dnevnik snova
na iscepkanom toalet-papiru
oštrio zube jednostavnim
kuhinjskim priborom
puštao vodu da vri dugo
pre nego što bih
oprezno
otpio gutljaj
ulice su postale beskrajna spirala
čitav kvart je zaćutao
čulo se jedino
dobacivanje kolportera
s pokislih pločnika
vetar je uporno tukao
o prozorska okna
lanena zavesa
nemirno treperila
silueta na TV ekranu
redovno
nakon svake ponoći
nestajala u belom šumu
Vreme je zamenilo vreme
i opet
postali smo
suvišni
Aleksandar Petrović Babić, “Akram gori”, PPM Enklava, 2021.
