Izabrane pesme iz zbirke Pesma o zavisnostima i potčinjenostima
XIX
posmatram mladu mada ne lepu
ženu koja studiozno pregleda čitulje
pa ipak mogla bi biti dopadljiva dok
studiozno pregleda čitulje i jede kolače
pa ipak mogla bi biti dopadljiva dok
jede kolače nagnuta nad
jučerašnjim novinama od 7.aprila
koje sam već odložio
više od svega međutim ima u njoj nekakve
neuhvatljive lepote dok uočava
prezimena porodica Kempski Vidavski
i Tračevski koja joj ništa ne govore
XXI USPAVANKA
spavaj kaštelane Aleksandre
Đedušicki spavaj mirnim snom
i ne boj se što sam Dicki što
sam od onih koji unose nemir
o da spavaj kaštelane Aleksandre
Đedušicki sine kaštelankin
gospodina Ježija supruge: sanjaj
Lubačuvku čija će voda da obujmi
kosti tvoje i moje i sve dok pišem
pesme tome kraja biti neće
XXVIII
deset prstiju iliti deset prasića šizofrenije
deset prstiju i kako da nahraniš još
jedno prase kad nas bolest progoni
omlohavelim guzovima drugih bolesnika
deset prstiju šizofrenije pripravnih nadohvat
ruke pa kako onda da deset prstiju nazoveš
cvetom na bunjištu specijalno za mene sačuvanim
smenom mnogih bolesnika u prljavim čaršafima
deset prstiju iliti deset prasića šizofrenije
koje je proliv potamanio i ne zna se protiv
koga i protiv čega treba da se vakcinišeš u prljavim
čaršafima poljski mi je sve više prirođen
XXXVII
kad je umrla majka nestale su dve
kašičice jedna juče
druga danas nikoga ne sumnjičim
osim tebe moj Nosodžecki
sedeli smo u sobnoj biblioteci
kad su nestale jedna za drugom
stare kašičice osim tebe nije bilo
nikoga s kim bih popričao o pokoju
večnom ti i ne znaš
koliko sam polučio našim susretom
XXXVIII PESMA O GUTLJAJU
krik žena i još taj kamen
hrane pun da ga gurneš
detetu u usta koje isto želi
da se prihvati (dajte mu sisu)
kamen na svoj način usrećuje
ili unesrećuje živopisni svet
kad se osamimo s njim usred
noći da bismo davali iz sebe (dajte mu
semena) nek razjapi usta
dajte mu Dikana koji se najviše dernja
kad ga pobrkaš s kamenom:
gurni mu kamen u usta progutaće
Dicki (1962). Eugenijuš Tkačišin, jedini poljski pisac koji nije dao nijedan intervju. Čak ni 2009, kad je primio najveću poljsku književnu nagradu Nike. Među poslednjim objavljenim knjigama pomenimo zbirke: Istorija poljskih porodica za koju je 2006.dobio nagradu „Gdinja”, zatim Pesma o zavisnostima i potčinjenostima (nagrade Nike i Gdinja), Ime i znamenje (nagrada „Silesijus” 2012), Norvidova ljubavnica (nominacija za Nike 2015).
Živi u Varšavi ali je odrastao u Pšemislu i Olštinu gde se posle operacije „Visla” našla njegova najbliža porodica, prisilno iseljena iz Poljske zbog pripadnosti ukrajinskoj ustaničkoj armiji. Poezija Dickog tematski je duboko povezana sa istorijsko komplikovanim poljsko-ukrajinskim odnosima, sa bolnim pitanjima identiteta, telesnošću između profanog i sakralnog, sa pitanjima maternjeg jezika, veroispovesti, sa uspomenama upisanim u kolektivno, porodično i lično sećanje miliona ljudi na prostorima današnje Poljske i Ukrajine. Njegova poezija čita se kao povest-reka, stihovi se nadovezuju, prepliću i prave utisak neponovljive celine.
izbor, prevod s poljskog i beleška o piscu Milica Markić
