I
u mom malom domu nastanila se nevera
ko bludnica nastanila se u mom malom domu nevera
vrlo rđava žena s kojom imamo jednog Gospoda
rekao sam joj moje telo muškosti
kao i telo moga ženstva
sva moja tela
kojima beskraj pripada jednog imaju Gospoda
onda zašto kod mene dolaziš i dalje naga
II
ne još danas i ne još sutra
doći ću ti znam ugasićeš svetlo
da se put ne napuni traganjem
zaludnim ko onda kad sam lutao sam za sebe
doći ću ti ne pre nego što se svrši dan
i ne kasnije no što padne noć koja će izlučiti otrov
samo ti anđele moj mene usnulog zaštiti
od zmije koja će se probuditi na mojim ustima
bez obzira na prebivalište
III
žene s kojima sam provodio noći nisu krile
da su provele noć sa mnom i nisu se stidele
kad nas je zora zatekla gole s obe strane vremena
te žene su želele da to vreme zaustave
i da prošlo vreme pamte kao dete
koje im je ispalo iz utrobe i utom izdahnulo
muškarci s kojima sam proveo noći nisu krili
da su proveli noć kraj tog deteta
IV
opet sam došao u srez pšemislovski
pun bogova poljskih i ukrajinskih
porodica se samo tanji
dok ja u osami krupnjam
ja sam kao paganin koji nema
dom među svojim pokojnim
dan počinjem krikom
tipičan potomak tih što su poumirali
bez obzira na prebivalište
V
pre nego što sam otkrio tvoju smrt u sobi
na desetom spratu i ugledao je začuđen
tvojom nagošću i pre nego što sam otkrio smrt kao nešto
što sledi posle doručka ručka i večere
uverio sam se da taj koji leži preda mnom
u noćašnjoj postelji i taj koji leži u ljiljanima
to je moj prijatelj to je moja fiziologija to je više od svega
moj prijatelj i moja fiziologija
nešto što je sveto
Eugenijuš Tkačišin Dicki, “Vodič za beskućnike bez obzira na prebivalište”, prevod s poljskog Milica Markić, PPM Enklava, 2021.
