AKADEMIJE
U gomilu žurim
psovke da mešam sa rukoljubima meštana
kojima predvodnici laju u čuperke
dok junaci saborcima
pljuckaju za vrat
čim zinu
ponekad uperim prst u masu
nad kojom lakoreki spasitelji ridaju
da tami pogleda podarim ritam
tišti me to
što su opsenari okužili akademije
pa sad laskanje kaleme na usne
a mudraci se vuku po ćoškovima
u košuljicama sa rukavima vezenim
u neko bih doba da eksplodiram
i obasjam dolazeći suton
ucrtanim osmehom maga
koji zna da sve nastaje i nestaje
da monolitni su samo pesnici
na veštačkoj obrazini
posrnulog sveta.
TUTANJ
Uspomene nikuda ne uteknu
kada nas ledeni plamen rastanka
oprlji užeglom setom
potrošenih ljubavnika
sve je tutanj
kad pipci očaja isisaju sećanje
i iscede se ljupko
po otiscima poljubaca
koje sam ti dobacio
da se raspuknu u rasutim kupinama
a sad anđelu plavookom
u mislima gladim krila
da postanu nakit
za nova počela.
OKUPACIJA PAJACA
Strepnja mi se topila pod jezikom
dok sam setno mazio
devojče zbunjeno
u krilu
ali šta da se radi
kad žudnju pesniku
sudbina nametne neprimetno
vračanjem
pa mu ljiljka i račića opakog
stavi pod otirač
o duše leda u ševaru
varku si mi ukrstio sa nadom
i lomiš me sada
lomiš
dok mislim
na zadah sopstvenog leša
u svečanom ruhu
i jesen u Kraljevu
pod okupacijom pajaca.
SUBOTA
Devojke nisu ružne subotom
dok pticasto skakuću po učionicama
i sekire bruse u seoskim crkvama
za pilote i lole
pred školama
po koji samo momčić kićeni
čekinje gladi kicoške
nad mošnicama nateklim
ljubav je uglavnom rizik
a omama koju stišava dlan
samo je ručni rad
uspaljenog grešnika
pod zacakljenom ikonom
hromog konjanika sa snajperom.
KTITORI
Lica su pupoljci liciderskog srca
u crno usađene đinđuve
zagonetne udovice
kojoj uvertira na reveru miruje
stenjati nije prikladno
kad rika klatna latice cima
mic po mic
i prijatelj tajno
onaniju prihvati kao totem
ućutkan nakot nema taktiku
ukipi se i pipka kapke tapkaroša
eto u tome je tajna emocije
ćosavog mesečara u saću
koji sneno zaliva gen u vinilu
i puža iz epruvete
u vinogradu goniča napasa
tako je to otkad ktitori rotiraju
ritmično
kao biciklisti
pod skrivenom pretnjom
sakupljenih bacila.
VISAK
Jurim
golo jutro
iz truleži noći da poližem
i gnevno legnem
na sveli venac lovora
posle sakupljam ukrase
kukurek i rukotvorine
pivske čepove i dlačice stidne
u otvore za smeće
da ih hitnem tiho
oholost je to
otupela od lepote užasa
što čini sve da ne minem
kao visak
kastrirani.
AMERIKANAC
Kovači novca čekaju jutro
i njaču u čaj islednicima
koji sanjaju podne
u trorogim paradnim šeširima
klike klikću i cijuču u čudu
vernici se lepe za obmanu
poput žednih terijera
pijanih čergara
udruženi smo kao moćnici
bez dokaza
i ničice celivamo livenu masku askete
na tavanu ovas prosejavam
tvoriću koji je džoker renesanse
otisak senke pretačem u kovinu
i pakujem se za Rim
gde me čeka miljenica
nežna kao noga tarantule
u sali za venčanja.
DIZNILEND
Putokazi ćute
a ravnica sjakti i klizi na vetrometini
karike lanaca nižem i žetone bakarne
dok ne uđem u kućicu
ćuka da ukorim
a mir rida u plućima
i zadah hadski
skida diktatoru sa usne
urota apatiju nateklog tekstopisca topi
a potkovane stopice patriote
kovitlaju se u vitrinama manastira
i nasrću na srču
čudotvorac dušu ima
ušunja mi se u život
i sedne pod dušek
na kojem spiram pseće dlake sa dlana
podstaknut prorokovim zevom
milozvučnim
retki su to trenuci
kad srećan mokrim na lovor
ili mak koji zakone kazuje
jezikom kozjim
dok užegli karmin armije jedu
u bunkerima tajnim
tad olistaju ive
tuzi sklone lepotice setne
a očevi obigravaju porodilišta
rađanje sinova da izbegnu
i šapuću
kako je gnusno nositi belutak u ustima
i buntovnika mamiti rikanjem žrtve
dok se kani da minu uzida
u temelj diznilenda
Fotografija: Artfotokoki
