NEIMENOVANO Bablje leto duga nit bela i od ranog jutra porubom parana tera nas da promišljamo i sanjamo U trenutku žutom poput dima kad leto na kraju laže u igle ga polako udevamo u igle sa slomljenim ušicama POGODBA Neću da me promišlja bilo kakav bog. Od nedavno imam svog, za ličnu upotrebu i vlastito poravnanje. I za poniznost koja mi je potrebna. Ponekad se dogodi da ljudska duša smrdi kao nakvašena pasja dlaka. Zbog toga se ne rugam. Samo hoću da bol istinski boli a suza da bude suza. S NAGIM I MOKRIM ODOZGO Kad posle smrti oderu zeca, i na gredu okače kožu okrenutu naopačke, s nagim i mokrim odozgo. Kao kiša u oktobru zečija kožica na promaji šuška. U stogu miš gricka zrno sitnim zubićima Daleko su leto i sneg, sneg je tako čist da se skoro iskri u očima. Na mrazu se krvava stvar stvrdnjava. Mada iznutra ostaje topla i meka. ZLATNA KAPIJA Tražio sam lepu reč za tebe imajući na jeziku tamnu višnju. I šušanj mi se dopadao, takođe trava. Do kraja autogen. Slučajno sam našao najlepšu, vidi, napolju kiša sipi. Nije to zlatni junski pljusak, kao mačem poduprta kapija. Možemo ući. Glava neće proći. Napolju samo kišica sipi. S češkog prevela Biserka Rajčić Jan Skacel, Noćni šetać, Treći trg, Beograd, 2021.
