Avionska karta
Pusti me da te zamišljam
kao pingvina u zoološkom vrtu
jer oni imaju najlepši kavez
dozvoli da učinim dobro delo
i ne proturim ti smoki kroz ogradu
ali mogu ruku, to uvek mogu
da ispružim prste i dotaknem te po nosu
izmamim osmeh
dok te drugi hrane
pusti me da zatvorim oči
i odvedem nas u Vijetnam
da jedemo crve
i ona druga jela
čija imena ne znamo
da li možeš da veruješ
da nismo nikad radili
ono na plaži
hajde još jednom da se izujemo bosi
i spustimo niz kamenje
tamo gde se kupaju goli
skinemo kupaći i ispravimo grešku
pusti da ti posle namažem
popucale žuljeve na nogama
hajde da namažemo
i sve ostalo što je puklo
ne to nećemo
a onaj tvoj džemper
koji sam skupila u mašini
ostavi kao suvenir
jer stajem u njega
i više zbog toga ne moraš da se ljutiš
dozvoli mi da ti kupim avionsku kartu
za prvu klasu
i pošaljem tamo odakle se
niko moj nije vratio
u zaborav
Vašar polovne robe
Vašar polovne robe
ponovo u vašem gradu
zauzimam najveći štand
dok prostirem natpis rasprodaja
po najlonu tugaljivo prosuta
moja dvadeset sedam godina stara
Koža
malo je prešla i drži se ko nova
popunjavam specifikacije
nabrajam prazninu u dermisu
naprsnuće potkožnog sloja
prouzrokovano rečima sa oštrim vrhom
nekoliko kopči po šavovima
otporna na hladnoću
lako se skuplja
i možeš je držati u tegli
pokazivati gostima kao primerak
neke izumrle vrste
davno izgubljeno blago
bivši deo nečijeg fosila
a možeš je pustiti da radi ono što najbolje ume
da skuplja prašinu
ipak ne zaboravi jednu stvar
po kojoj je svakako posebna
ova koža ima dušu
priđi joj ponekad i započni priču
o zalasku Sunca
koji više neće ugledati
o nežnosti
koju njene pore nikad nisu upoznale
šapni po neku lepu reč
dok trune na polici
j taime
te amo
volim te
probudi u njoj davno otkazale funkcije
i možda u mraku osetiš neravnine pod prstima
to se ona ježi
pod naletom lepog života
sa mnom nikad nije spoznala pripadanje
razdrndala sam je kao staru biciklu
i bacila u podrum da po njoj hodaju miševi
dok pregovaramo oko cene
čujem kako sa štanda vapi da je udomiš
nikada nisi više usamljen
nego kad te odbace i sopstveni organi
uzimam je u naručje i pažljivo joj vezujem mašnu
cenkanje je gotovo
tako doteranu dajem ti je na poklon
