ožiljci kao epolete
očešemo se i sad o reči bivših
mi gubitnici u ogoljenim ratovima
dočekali smo se praznih ruku
svako u svom mraku skriven
na dlanu nosiš iskričave linije
moje su suve grančice
dodirom palimo dan
apsolventska, Lloret de Mar, jun 2003
oko tebe
nogama
zatvaram krug
prstima
otključavam škrinju
palim vatromet
potom
surfer
akapela
brdo peska
u meni
i dalje te sanjam na straži dok mi pišeš
Vetar je postao vidljiv.
Zveckaju grane
dok granatiram noći.
Lišće drhti kao daire.
Na nebu zgužvani papiri
odolevaju metalnim pčelama.
Kvačice su dezerteri reči, beže tebi.
sunce žmirka dok izlazi
okrećem se na drugu stranu
spavaš mirno i dalje
nežno ti, sasvim nežno
pokrivam golo rame
o vremenu, nedostajanju, ljubavi
u krošnjama se budi jesen
iznad betonskih izraslina nebo je nisko
09.23
zavese su uzalud raširile ruke
Sunce se izležava negde na plaži
09.25
plaše me obešeni džemperi
nedostaju prisvojni pridevi
09.26
vetar gužva prozore
samice grada postaju pretesne
09.28
sanjam da me obuzmeš kao stih
odvedeš daleko od mene
09.29
uskoro će zima, kilometri mraka
dođi, upali svetlo
09.32
