OČUH
Svog junaka možeš da biraš među različitim profilima koji odgovaraju različitim stilovima roditeljstva. Možeš da budeš profesor, građevinski inženjer, ili lekar koji izbegava da govori bilo šta o svojim pacijentima; možeš da budeš autor reklamnih slogana. Nakon što zavedeš susetkinju, tvoj zadatak je da stekneš i naklonost njene dece kako bi što duže održao porodicu na okupu. Ako poželiš da budeš agent za nekretnine, reči ćeš naglašavati gestikulacijom tamo gde bi je kao ugostitelj zamenio slatkišima s kojima bi se svakodnevno vraćao s posla. Decu možeš da obraduješ kućnim ljubimcem i da budeš obazrivi otac koji ih neće prekorevati zato što pretežno biraju sredinu hleba. Ali si u prilici da nastupaš i kao „zapovednik u salonu“, ukoliko misliš da će njihovo mesto u društvu zavisiti i od toga kako se ponašaju za stolom. Katkad ćeš zakasniti na ručak i od tvojih izgovora će zavisiti dalji tok simulacije kojoj je, pre svega, cilj međusobno poverenje snažnije od bilo kakvih sumnji i indicija. Živećeš u beloj dvospratnoj kući, u američkom stilu kolonijalnog preporoda, a s njenih prozora ćeš moći da vidiš stazu kojom će tvoja deca svakog jutra odlaziti do škole kao glasnici s plemenskim darovima. Pokušavaćeš da budeš nepristrasan u njihovim sukobima, uz greške koje su neizbežne među početnicima. Najuspešniji igrači su oni kojima, u najkraćem roku, pođe za rukom da među njima povuku „norme međusobne trpeljivosti“. Ništa manje neće biti nespretan ni tvoj početni odnos sa suprugom koju ćeš možda pokajnički poljubiti u rame posle svađe – ubeđen da ti za razliku od drugih znaš šta treba da učiniš da bi se žena osećala voljenom. Bićeš član udruženja lovaca i nautičara. A u garaži ćeš uvek moći da pronađeš vrtlarski alat i stolice na rasklapanje. Bićeš, kao i junak kog je u filmu[1] glumio Teri O’Kvin, okružen svetom karakterističnim za osamdesete. Grafički bagovi su naša daleka prošlost, kada su se teksture često učitavale sa zakašnjenjem, a junaci prilikom izlaska iz kuće umesto dvorišta neretko zaticali i litice nad morem. Naš razvojni tim je, ovog puta, uspeo da proizvede univerzum u kom su istaknute sve nijanse svakodnevice – negde između studija slučaja i interaktivnog romana. Kako budeš sazrevao kao igrač, tako ćeš se oslobađati „viška znanja“ koji ćeš donositi iz „spoljašnjeg sveta“, ali do granice koja uokviruje domen bezbrižne zabave. Da bi se tvoj karakter razvijao, pred tobom je mogućnost da potpišeš ugovor na sopstvenu odgovornost jer igra, u stvari, počinje tek onda kad nagodba o iluziji iščili iz svesti. Posle letnjeg raspusta nailazi najuzbudljiviji deo godine koji počinje s Alfom[2] i sezonom bundeva; da bi se završio s danima kad ćeš se pojaviti na pragu s „puterom na glavi“. Ali, to je trenutak kada ti možeš da dobiješ sve ono što je za druge dosad uglavnom bilo unapred izgubljeno. Nestrpljivi igrači već posle prvih znakova sumnje gube „pribranost”, kao u lucidnom snu, pojavljujući se pred kućom s divljim konjem; ili bi, naprosto, „obeščastili“ ćerku nakon što bi je do kuće dopratio još jedan mladić s lošim manirima. „Psihološki realizam“ je cena koju sada igrači mogu da plate da bi oživljeni svet bio autentičan – a ne jeftina simulacija predstave koju o njemu može da ima veliki dečak kao što si ti: onaj koji voli jedrenjake i koji potvrđuje rodne stereotipe tamo gde bi mogao da ih razgradi. Stečeni aduti će te učiniti kvalitetnijim igračem pred narednom porodicom, iako još ni jednome dosad nije pošlo za rukom postizanje trajne lojalnosti. Najuspešniji igrači će, naprotiv, biti oni koji su spremni da je se odreknu, jer je to jedini način da se izgubljeno poverenje obnovi. Dosad bi, međutim, svakoga, pre ili kasnije, obuzimalo ludilo i pre no što bi stigli da se zapitaju šta je to najgore što može da se dogodi.
[1]Simulacija je zasnovana na istoimenom američkom filmu The Stepfather (1987)
[2]Američki TV sitkom (1986-1990)
