sin/darela
1.
novembar je načeo orah
u njemu je bila pepeljugina
haljina iz sekend henda bez jedne cipelice
a ja sam tražila samo njene miševe
da mi od bundeve kočije načine
kako bih mogla bez presedanja u nekoliko autobusa
da stignem na jedan marginalni dogadjaj koji me se
u suštini ne bi ni ticao da nisam kojim slučajem
ja plakatirana kao glavna ličnost istoga
već sam imala na sebi haljinu iz prethodne pesme
i nekoliko rezevrnih bisera u mindjuši
kada me je presreo oštar pogled vinogradara
na čiji sam pesak ne hoteći da pravim prekršaj
upravo usmerila svoj performans s orahom
ne volim oštre poglede ni glasnu rečenicu
ali se nisam povukla
jer sam prepoznala u smedjim očima
dobrotu onog vinogradara iz prethodne knjige
i znala sam da se ona nasledjuje
te da ovoga puta mogu mirno da sačekam miševe
nisam se okrenula posle povratka iz prizora
jer sam začula škripu sandala vozara kočija koje izgleda
uopšte nisu bile izmišljene
ko ni upregnuti konji sa jednim imenom yin
i drugim nadasve yang
što su čekali vreme tame u kupolama oraha iz kojeg smo
izbacili rečenu pepeljuginu haljinu
i našli drugu cipelicu na
potpuno neočekivanom mestu
i kako je ponoć bila nadohvat
ja sam istrčala na scenu zaboravljajući dalji tekst
i pala u emociju bez inteligencije
braća grim su još oštrila pera
dok sam svejedno bacala ostatke dana u košaru
imitirajući pokrete beračica groždja
koje su oko mene u pola glasa neku
sasvim dugačku nežnost
pevale
2.
braća grim su mi onda otpisala
draga naša
prekrajanje značenja u bajkama dozvoljeno je
ali ako se navodi ime ličnosti koja je izmišljena
i toliko decenija proverena kod naših čitalaca
u najmanju ruku zaslužuje prekor netačna činjenica
tumačenja lika miševa u onoj naslovljenoj
pepeljuga
hoćemo da kažemo da mi nikada tim malim stvorovima
ne bismo poverili tako krupan zadatak
čitaj metamorfoza bundeve u kočije
jer smo procenili da takvo što zaista ne bi valjalo niti
bi bilo uverljivo
zato vas najljubaznije podsećamo na scenu
kod groba pepeljugine majke
kada se iznenada javlja lik dobre vile
koja je za preobražaj nominovana
i molimo da u vašem sočijeniju tu grešku ispravite
jer deca su navikla a njih ima puno danas u odraslima
na odredjen redosled dogadjaja u našim bajkama
i zato su one
baš zbog te dramaturgije
i lekovite
srdačno vas pozdravljamo i molimo
da pesničku slobodu malo okrnjite u korist
veoma važnih i verujemo suštinskih ispravki
koje smo bili slobodni da vam uputimo
a ono za sekend hend haljinicu naše junakinje
dobro to vam opraštamo
jer vaše vreme u kojem živite zaista jeste
kao da je izišlo iz neke radnje sa sekend hend robom
zato vam i ne zameramo što ste u očajanju
pokušali da pomerite stari raspored neba
pod kojim mi i danas živimo
i odavno se više ne čudimo kako ni bajke
ni snovi na vaše doba
ne primaju se
pokušaj živopisa bajlonijeve pijace enkaustikom
1.
ovde vidljivost objašnjava predmete i ljude
i ne smeta joj ni magla koja je kažu slikari vešti dodatak ekspresiji
kroz koju se katkad mogu čuti tihi glasovi
i teške psovke kako binarno drukuju legende
da bi pokušaj uspeo
treba zamisliti oblik decembra na tezgama
i ljude kako kroz vlažnu uzicu prepodneva
lenjo i predano ponovo postaju vlasnici sopstvenih života
maločas je načeta subota u kojoj vreme suzdržano tuče
ne bi li uvodjenje u misteriju duže trajalo
pesma počinje sa prvim ulaskom u prizor
čiji lirski junak obojen voštanim bojama
ne prestaje da se odaziva na reč
čudo
2.
groždje je zdravo jer ima vinograd i pesak i nebo
sapeto u svojim košticama
sa smislom za učitavanje u drugom pesku
pod novim položajem zvezda
na isti način izmedju dva otkucaja srca
koje je kažu trenutak čudesnog
groždje je zdravo jer je sred njega i mir dlana
one koja ga je iznela na sunce bajlonijeve
pa se subota zaustavila kod njene tezge
da odgrize podnevu komad i skrije ga u zrno koje se sliva
niz potpeticu vremena sa sve groždjanim šećerom
i postaje tanka skoro prozirna skrama
koja odvaja pre od popodneva
3.
pitam je iz kojeg kraja dolaze tako zaumni grozdovi
a ona zausti o putu odnekle
bez izgleda na uopštavanje:
iz arado rumunijo ja nikad naučilo pravilno govorilo
zujalo je izmedju njenog domalog prsta i linije sreće
posute mirisom snegova transilvanije ko vanilin šećerom
groždje je kod nje ipak bilo najlepše dok je zbrajalo
sočnost afusalija slanke i kadarke
i dok smo postajale vladarke
trenutka u kojem je još sve bilo moguće
spustila sam šapat čudjena na tezgu pored grozdova
dok je brižno na vagu stavljala sve pogrešne reči
kojih se mogla setiti
4.
podne se spremalo da se koso spusti na ramena
najmladjeg bajlonija koji je nekud išao povijen od duge nesanice
nad spokojem što je smekšao glagole i vremena
miksujući prizore i boje sa proscenijuma nekadašnje crkve
sada bitef teatra usred beograda i nekog dalekog
aradskog vinograda sa izbledelim slikama detinjstva
i dok su nepravilno deklinirani pojmovi o istom obrtali
svoj tok
u naletu vetra čiji pravac nije stigao uz
prepoznavanje
okrenut od tame nagoveštene scenografijom
vasko je sa adijem pio slatku širu koja je
krenula groždju medju zemljopisnim kartama
sladeći se mnoštvom naglasaka koje je usput nosilo
5.
cela je pijaca odjednom
dobila boju zažarene puti devojaka što golim nogama
sred šatorskog krila raspetog na zaprežnim kolima
tek pristiglim sa peska arada
gaze grozdove uz dug puteni vrisak zapeo sred uvojaka
pronoseći kroz leto mirise mladih sukanja
dok nad tezgama pčelama nalik
stadoše da lelujaju neke sasvim uzbibane rečenice
nevične podmetanju i konjugacijama
sneg je ispirao svaku suvišnu reč izmedju oboda
adijevog i vaskovog šešira
čujno je rastao stepen prisnosti i u ljudima je stalo da
zri vino kao što u kacama tako ranije nije nikada
neko je rekao: čudo se dogadja čudo je u toku
6.
prizor je najmladji bajloni
preneo u izlog obližnjeg kafića
u kojem se već bio ogledao
i seo za okrugli sto naspram braće jakova i antona
u prvom a već uspelom pokušaju da im
podastre svoj halbcilindar prepun dogadjaja sa njihove pijace
i dok su mu pod zubima još rskala zrna aradskog afusalija
doneo je reč koja je ovoj dvojici što su
sve videla kroz staklo izloga
još jedina nedostajala
i onda se čuo taj smeh u kojem su se vremena usložila
dan je puko po sredini ko zrela lubenica
i pijacom je krenuo glas o ne/vremenu koje se iz
geografije dalekog arada poput dečjeg preslikača
stalo ovamo valjati
i niko više u subotu decembra 2007. sred beograda
nije pitao za cenu
odjednom je
sve čega god je bilo na brzinu krenulo u prodaju
dok je vreme madjioničar stalo vaditi sve nove zečeve
iz šešira
vozeći se drvenim sličugama kroz firmirane izloge knez
mihajlove namigujući braći bajloni dok su
tražeći još po jednu kafu
rasplet vidjenog gledali
7.
na tezgi od maločas ostala je jedna
izvrnuta rukavica
sred adijevog ili vaskovog šešira
retuš prizora ni temperom ni fresco seccom nije uspeo
bitef teatar je naočigled braće bajloni i užurbanih koraka sred pijace
postajao ponovo crkva
a subota posle krika ustrajala u dugoj molitvi
ispod ostavljenog grozda sred blow up sekvence
sneg se pretvarao u baru brzinom svetlosti
i više nije bilo nijednog načina
da se tragovi prekriju
8.
smrvljene boje vremena nagrevane rastopljenim voskom
u žitkom stanju ulaze u pesmu
ona ih upija i ne da da očvrsnu
jer dogodi li se
nekoga će prevariti trajan sjaj
i živost kolorita koji ni voda ni sneg
ni kiša ni more
oprati više neće
