Čeličana
Kada sam boravio u Italiji
Daljine sam prelazio vozovima.
Bili su najkomotniji, najrashlađeniji,
Bili su pokretni vidikovci.
Ljuljale su me šine dok sam dremao,
Ili zurio u slanu vodu, strašću mornara.
Stekao sam simpatiju
Prema tim čeličnim zmijama.
Red vožnje krotio je vlastiti nered.
Prizori su se smenjivali
Kao na pokretnoj traci;
Ljudi su se baladično kretali,
Dok sam trenirao zamrzavanje sadašnjosti.
U vrelo podne
Mitologija se njihala na vetru.
Udubljivao sam se, krišom,
U fizionomije putnika,
Tražeći neke prepoznatljive reljefe.
Kada voz utone u polumrak,
Na staklu prozora
Naslutio bih svoj odraz,
Tek da se podsetim sa kim putujem.
Kućno čistilište
Stvari se postave na svoje mesto,
Očiste se police, opajaju zidovi,
Prefarbaju fleke,
Osveži drvenarija.
Renoviraju se neophodnosti.
Sređujući stan kao da sređuješ sebe.
Viškovi se spakuju u plastične kese.
Slože se kuhinjski elementi.
Naslovi se poređaju
Po sopstvenoj logici.
Po ćoškovima, ipak,
Sačuvaš mrvice haosa –
Posećuješ ga, sokoliš.
Unesu se namirnice.
Zamene pločice na terasi:
Taj omeđani prostor
Zaliči na skrovište.
Sa majstorima se popune rupe
I isprazne konzerve.
Na smetlište se odnese ormar
U koji se slaže starina.
Pobacaju se gomile papira
I nežno negovanih gluposti.
Ostane višak prostora za prazninu.
Očigledna uteha
Da sam ti
Lakše bih podnosio hladnoću,
Ne bi mi u goste dolazila
Sezonska upala sinusa.
U spavaću sobu unosio bih cveće.
Predsoblje stana pretvorio bih u baštu.
Imao bih more razglednica
I slika pod krošnjama.
Ređe bih prelistavao mrak.
Za svaku ljubav imao bih nadgrobnu ploču.
Manje bih pio: pažljivije birao
Načine koji provociraju hiljadu malih smrti.
Voleo bih pse, govorio tečnije engleski i ruski.
Da sam ti lakše bih podnosio sebe.
