INICIJACIJA
Kap mistične krvi
Kapnute na tle planine
Svetlost se zatamni
Prividi zgusnuše
Trenuci pre potonuća
Prvobitnog pregnuća
Skamenjen u planini
Uzdah se udvostruči
Pred prodor u krug
TRENUCI IMAGINACIJE
Trenuci imaginacije
Stakleni statisti privida
Privuku se kao divlje struje
Kao kajman se obruše
Na barku pred ambisom
Sve te bahanalije misli
Što otimaju se kontroli
Hrle ka svetlosti na obzorju
U danu koji liči na predskazanje
REČ, SAMO JEDNA
Reč koja se ne izgovara često
Skrivena pod lavinom trivijalnosti
Reč koja ne trpi lance intriga
Ostavljena da kopni na pustom ostrvu
Reč koja zari časove očaja
Prozirna kao kristal
Ta reč – samo jedna
Zarobljenica duše moje i srca
Od prve zore pa do večnosti
SVE TE PRIČE
Sve te priče koje traže ravnotežu
Srodni slučajevi i prepoznavanje
Mesečev su kamen za dušu sećanja
Dvostruki izlet u zvezdano tkivo
Slično kao pesma o tajanstvenoj
Kao šum vremena u vlatima trave
Onda kad se ulice i snovi
Negde obično posle podneva
Presele u srce ljubavi
ONIMA KOJI SU PREOSTALI
Kad se kipovi pokrenu
Ulicom koja vodi do lavirinta
U noći koja priziva senke
Do kraja neugasle čežnje
Zatvorimo se u čauru samoće
U mislima sa višim sferama
Za porinuće u duboku spoznaju
Kad se dveri širom otvore
Onima koji su čudom preostali
