(Aleksandar Petrović Babić: GOTAM BLUZ, PPM Enklava, Beograd 2018)
Ne slučajno nova izdavačka kuća PPM Enklava pokrenuta uredničkim elanom Zvonka Karanovića, otvorena je 2018. godine dvema knjigama pesnika nove generacije među kojima Gotam bluz Aleksandra Petrovića Babića prepoznajemo kao treću zbirku pesama ovog autora koja dolazi nakon naslova: Pesme i ostale metamorfoze (nagrada Fondacije „Dejan Mančić“, Niš, 2012) i Bogovi otvorenih prozora (nagrada „Somborskog književnog festivala“, 2017).
Gotam bluz koji odmah u naslovu prve pesme očitavamo obrnutom dispozicijom, kao „Bluz lažnog Gotama“, muzika je koja realnost pretače u nadrealni akvarijum od zamišljenog grada čineći prostor iživljavanja ludila koje će se u poslednjoj strofi prve pesme preobraziti u Sveti plašt („skidaš ludačku košulju/ i oblačiš svoj/ Sveti plašt“). Ta svojevrsna jurodivost lirskog subjekta otvorena prvom pesmom knjige u kojoj su sile proleća jasno inicirane i podvedene pod odrednicom motivacije duhovnog sveta lirskog ja, već u narednoj pesmi, što dolazi kao neočekivani obrt, vraćena je vremenu pre proleća, na mesto „Hladnih predela“. Stoga, čini se da zbirku Gotam bluz, iščitavamo od druge pesme pa nadalje, do poslednje „Didaskalije“, da bismo se vratili s kraja na početak jasno iscrtanim putem od stihova „zašto pisati“ („Didaskalije“) do da „kažeš ono/ što niko pre tebe/ nije rekao“ („Bluz lažnog Gotama“). Petrović-Babićevi stihovi sa suštinskim značenjima poput ovih navedenih skoro uvek su po nekom nepisanom pravilu obične proste rečenice kojima se, zapravo, razbija svet nadrealnog i imaginarnog situiranog u neobičnim sintagmatskim spojevima, simbolima i metaforama, da bi se dobila nit povezanosti realnog i onog iznad njega, ovde podvedenog estetskim kvalitetom pod odrednicom poetsko.
Ovakav stilski postupak pesnika odličan je kao inicijator mesta ulaženja u lažni Gotam, izmišljeno-stvarni grad mogućih Superheroja čije se junaštvo ogleda u pisanju poezije ili bar načinu na koji se pokušava opevati emotivni svet junaka. Otuda je Gotam grad simbol, duhovni prostor lirskog subjekta koji se u zbirci javlja u drugom licu jednine jedino u „Bluzu lažnog Gotama“, a potom u prvom licu jednine u ostalim pesmama, po čemu iskusan čitalac prepoznaje jasan monolog pesnika, mogućeg superheroja koji rešava svoju unutrašnju dramu motivisanu rušenjem sveta detinjstva i neminovnim odrastanjem: „tada smo se kupali/ golih bedara/ u knjigama ukradenim iz biblioteka/ i dozvoljavali vetru/ da nas veže/ kao amater knjigovezac/ i ukoriči kako mu je zgodno/ tada sam još bio čitljiv/ sada pak/ deca iz naselja sriču slova/ što vire/ iz mojih kostiju“ („Hladni predeli“).
Bivše bajke („bivša devojka/ tuca se s anonimnim dečkom“), erotski diskursi („položeni na leđa/ kao knjige otvorene/ na neprijatno/ presavijenim stranicama“), kanibalizam („sa svojih butina/ odgrizao sam/ najbolji komad mesa“; „Zagrizi unutrašnju stranu obraza“), preobražaji („preostaje ti da se raspršiš/ postaneš grad“; „od sada sam ja ON“, „uobrazio/ da postajem talas/ koji će se sručiti/ među tvoje butine“; „u kakve ćemo se zveri preobraziti“), „Prenatalna poezija“, eros vs tanatos („Bio sam uveren/ da su vodili ljubav/ pre nesreće/ i pravo iz orgazma/ otišli u smrt“), isceljenje („ti možeš biti gaza/ na posečenom/ obrazu sveta“), starenje („nakon pedesete/ postalo je ugodnije/ da provodim vreme/ u zavodljivim palankama nostalgije“; „to su gotovo/ dvostruke Hristove godine“), trodimenzionalni prostor kao slika duhovnog („zidovi su oboleli od istorije“/ …/ „svaki zid/ kada smo strpljivi/ postaje bioskopsko platno“) – sve navedeno temelj je Gotama, „sinonima za moderni Vavilon“, urbanog prostora koji u svakoj svojoj dimenziji nosi emocije, energiju i unutrašnje kolapse svojih stanovnika.
Poput grada koji je dominantna linija ovih pevanja, izdvaja se i dimenzija žene u liku posebne individue ili u zajednici sa muškarcem. Njima su pridružena deca kao slika novih generacija i održivosti jednog sveta koji će uvek egzistirati pod plaštom Superheroja, vrhovne istance dobrog, pokretača priče, što je jasnije iskazano u proznom paragrafu „DNK“ koji je svojevrsni programski tekst Gotam bluza: „Posle dobre tuče na periferiji grada, Superheroj obično nestane u nepoznatom pravcu, u svom skupom retro-automobilu. Zli pak prenosi pozdrave i utiske iz borbe, a zatim priča o berzi, supruzi, smislu strogo podeljenih uloga…“ Pesnici su „Operateri“ koji spajaju ljubavnike, nove izvore energije koji pak mogu da osvetle čitav vidik i ugreju „ledene dlanove sveta“. To je pokretačka energija koja dolazi sa prolećem.
Na primer, sa prolećem.
Stoga, nova zbirka pesama Aleksandra Petrovića Babića odličan je povod da se upoznamo sa poezijom jednog glasa mlade generacije srpskih pesnika i uz muziku bluza koja u pozadini prati stihove Gotama, uđemo u još jedno proleće, vaskrsnuvši misao o dobru i zlu, herojima iz detinjstva i preobražajima gradova kroz koje prolazimo ili u kojima živimo.
