POSLOVIMA
Šljusnula je voda niz vodokotlić. Čuje se prijatna (,,neutralna’’) muzika iz susedne kancelarije. U kuhinji i dalje preispituju hrpu trivijalnosti. One glavne sestre koja me je opomenula da unosim blato, više nema.
Odvezli su dvojicu fizikalaca odavde (ili: sve od radne snage kojom raspolažem) na Novi Beograd da utovare šut kako bi se izvršila primopredja radova na nekakvoj tehničkoj školi.
Svejedno, kiša pada. Ne bi mogli da nastave sa kopanjem kanala za novu hidranstsku mrežu.
Slede druga pesma; kvazi-bluzerska jadikovka. Nešto intelektualno, čini mi se. Kuhinji se pridružila još jedna osoba; dakle, malo svežijih baljezgarija.
Ne ide mi se baš iz ove sobe pune epruveta i čudnih frižidera, ali mi se puši cigareta. Znači, izbor nije sužen, izbor ne postoji: kuhinja.
Da, naravno, moraću da učestvujem u konverazaciji sa ljudima.
MOJA DRAGA GOSPOĐO, TO SE MENE NE TIČE
Izjurila je iz kuhinje u hodnik. Zatvorila vrata. Ali moja, prekoputa, su uvek otvorena. Žurno je uskočila u sledeću kancelariju, zalupila vrata i prekinula neki narodnjak sa mobilnog telefona.
Svejedno, sve se jasno čulo.
,,… a jesl’ popio jednu rakijicu, a? … jesi!…e, zlato moje…vidiš, samo mi digneš pritisak na 350…a-ha… doooobro, važiii…’’
Posedujem tu dobru osobinu da sam sretniji kada sam blizu žene kojoj se upravo nešto desilo što je veoma povoljno za nju. Valjda zato što onda postaju uslužnije, a samim tim se smanjuju šanse da budem unakažen i pojeden.
METAMOROFOZA
Kad se Miroslav Stamenković jednog jutra probudio nakon nemirnih snova, primetio je da u krevetu ostao potpuno isti, to jest u obliku istog govneta – Miroslava Stamenkovića.
Dakle, sve se ponavlja. Rutina. Isto kupatilo, ista kafa i cigarete. Isti i autobus. Isti posao. Isti ljudi. Ponavljam: isti ljudi. Ili, ako vam ovako prija: ista govna, ista đubrad… Svejedno, kažete? Da, i ja tako mislim.
Najednom, u trenutku, poželeo je taj M.S. da se probudio kao, šta-ti-znam, recimo nekakva Veeeelika Buba, i da su ga izmlatili dobro metlom (recimo: ,,na mrtvo’’), da ne bi ni mogao da se pomera iz kreveta (zauvek). A to se pomisao javila, slučajno ili ne, kad ga je jedan kolega nazvao kretenom i pomenuo mu majku. Ali, daleko smo mi od kojekakvih izmišljotina sa bubama.
Međutim, vratimo se u realnost. Tako je sebi rekao M.S. i fino uzeo nekavu besmislenu papirologiju, da je lista, čeprka po njoj, nešto šara, dopisuje, popunjava rubrike… dakle, njegove svakodnevne koještarije. Ništa posebno, bavio se onim što se uobičajeno naziva radom.
