Gutačica
Ima u danu sati koji
jednostavno bivaju progutani
u deceniji godina
koje bivaju progutane
u godinici meseci
u mesecu nedelja
u nedeljici dana
Gore leži raspletena izvijena
načuljena nadražena
raskežena raskvašena
svemirska gutačica vremena
Igra se
dojkama
Ne znaš ni gde si bio
ne znaš ni s kim si bio
Horizonti čekanja
Dubravku Ugrešić
kada je osvojila Ninovu nagradu
kupili smo razrednoj u osmom razredu
I ja sam se sa svojih četrnaest godina
neviđeno ložila na naslov njene knjige
I kad sam se upoznavala sa čitaocima knjiga
kasnije
bilo mi je baš čudno
baš neverovatno
da skoro niko ne zna ko je Dubravka Ugrešić
Stoga sam godinama njeno fonetski zatamnjeno ime
(mnogo u, zatim r, b, š…)
doživljavala kao shortcut
doživljavala kao ključnu reč
Razumem svoga oca
koji piše memoirs
i agresivan je pri čitanju aforizama
pomešanih sa odabranim rečenicama iz lektire
zato što nema nikoga ispred prodavnice
gde pije pivo sa penzionisanim proleterima
da prozbori o stvarima
koje njega interesuju
O Ljudmili
Kad bih Ljudmila bila
imala bih isprani kupaći kostim
i pisala bih pesmu
na plaži
Zvala bih i svog Urednika
u Dubokoj Provinciji
Lokalnih, za kulturu
sa gradske govornice
Ugrabila bih pola dana
da u istegnutom kupaćem
udišem more i pejzaže
konzerviram utiske
Posle bih doterala pesmu
Kad bih bila Ljudmila
O poeziji uopšte
Poezija
nije samo trenutak koji se izdvaja
iz niza svakodnevnosti svojom naročitošću, niti je
Poezija samo levkasta širina koja se otvara iznenada
dok korespondiraš sa autorom teksta – milisekund
ozarenja unutar prosute kutije sa alatom
na terasi (tu je, između ostalih, lemilica, stara čudna sprava mistične namene), nikako
Poezija je i niz nekih lokalnih figura koji će uvek imati da dodaju još nečega
na plombu pesme, to jest
Poezije
Laminat nad Beogradom
na smrt Sonje Savić
Prilazila si mi polako
kao brod
a zatim na raskrsnici
zaokrenula kormilo pod pravim uglom
Znam da sam tada htela da ti kažem
nešto valjda značajno i afirmativno
da ti kažem da blistaš u sivim ulicama
kao šareno priviđenje
da si mi prišla
ili ja tebi
Sećam se i da sam mislila posle
da cu te poljubiti
kada te vidim opet
poći ti u susret obavezno
Dug je život
srešćemo se
A ti
razmakla lajsnu nad beogradskim ulicama
u kojima si hodala kao u liliputanskim
i provukla se
odbegla
zatvorivši za sobom laminatni plafon
zauvek
Plutam sad po Beogradu od baruština
zasvođenom veštačkim materijalima
nanesena Čehovljeva junakinja
ruku širokih a praznih
sa mišlju o dvesta godina
ništa manje
sa finim kajanjem što nisam
što nisam
Poema od mora
Bili smo na moru i da bismo
podneli more pili smo lozovaču
Bilo nas je dosta i pričali smo o putovanjima
kao da smo sedeli kod kuće
Njih dve obilazile su zamkove Loare
Mučila me je nesanica i vrućina
Vodila sam duge razgovore, sa starim i novim poznanicima
Niko tu situaciju mora nije podnosio tako dobro
kao Aleksa. Bio je iskusan na putovanjima
imao je pri ruci sve one sitne kućne potrebe
Kuvao je najbolju kafu u kampu. Pio je rakiju
uz kafu. Legao je tačno u 22 h
Bili smo ljubomorni
na njegovo pravilno raspoređeno vreme za odmor
Na stolu su stajali lekovi
Čime se zgutaš, Aleksa, kad uspeš da legneš tako rano?
Daj i nama malo
Dvoje su bili u dvosmislenom odnosu
Sa njima sam pričala o opskurnim temama
u njihovom kraju iz koga nisu uspeli da pobegnu
ima dosta
samoubica
Objašnjavali su mi
doktrinu samoubistva, načine i metode, uspele i
neuspele: voda, sečivo, konopac
O nekom mučeniku koji nije stigao da se rokne odmah
kao da je Raspućin, bokte, tek se iz treće ruke oposlio
Kada je došlo na red pisanje, rekao je da je
pre nekoliko godina
objavio u svojoj zabiti
ribolovački članak
Tu se preobratih iz složnog i zdušnog sagovornika
u najcrnju zavist: peče me zavist i mozak – gledaj ko sve
objavljuje a ti ništa ništa
Zaboravila sam bila Zmajeve nagrade iz šestog osnovne
Zbornike priča u koje sam ušla mnogo pre toga
Sve sam zaboravila šta sam pisala i šta sam objavila
Pekao me taj tekst. O ribolovu. Iz lokalnih novina
To je bio moj kraj. Mislila sam da sam mrtva
Otvorenih očiju ka suncu (Iz sata sipi so. Zrikavci)
Kada sam došla kući u Beograd
spavala sam mitski
tri noći i tri dana
Mislili su da sam mrtva
Umorilo je more
