Nina Živančević je rođena na Mocartov rođendan u Beogradu. Objavila je petnaest knjiga poezije, šest proznih i dve esejističke knjige. Piše na srpskom, engleskom, francuskom i španskom. Doktorirala je na recepciji dela Miloša Crnjanskog. Svira violinu. Odgaja sina. Bavi se lingvistikom i teorijom pozorišne avangrade. Predaje na Sorboni. Kraljevačka Povelja je nedavno objavila njene izabrane pesme pod nazivom Umetnost hvatanja bumeranga.
SENT
Kao devojčica hteli ste da budete?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Pisac – uvek sam želela jedno te isto da budem.
SENT
Baka Vas je uspavljivala uz operske arije, da li ste Vi na taj način uspavljivali Vašeg sina?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Ne baš, pričala sam mu priče koje sam sama izmišljala, kao i moja majka, njegova baka, poreklom iz Bosne… te priče su upravo bile odraz nekog multikulturnog izraza u kome je moj sin odrastao, u kome sam ja odrastala i koji sam živela, u preseku različitih podneblja… ko bi na primer, osim mene mogao da detetu objasni šta znači kompleksni izraz nafaka ili pak karma ili sudbina a to je upravo ono što je mene uvek pratilo…
SENT
U Vašoj porodici sreće se slikarstvo, muzika, diplomatija, nauka… imate generale i slaviste – koliko je ta radoznalost Vaših predaka i Vaših najbližih uticala na Vas? Da li ste imali teret uspešnih prethodnika?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Moja porodica mi je bila veliko opterećenje, ali je predstavljala i veliko ohrabrenje… jednostavno su mi dopustili da budem ono što jesam. Umetnik!
SENT
Ako slova zamenjuju note – kako ste rekli – može li išta zameniti samu poeziju, jer, po Borhesu, reči pored značenja sadrže i muziku?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Sinoć sam čula lepu repliku Džona Kejdža, da je poezija beskrajna muzička sekvenca, dakle po meni odista ništa ne može da zameni poeziju tj. muziku, to vezivno tkivo svake umetničke aktivnosti.
SENT
Da li se i danas držite stava da poeziju treba izvoditi sa muzičkom pratnjom?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Ne, to svakako nije obavezno, poezija je, kao što već rekoh muzika po sebi, ali ja volim da umećem muzičke retro citate ili sekvence u pesme, jer nalazim da su kao određene strofe, sastavni deo toga dela.
SENT
Gde su sada Vaše prve pesme? O čemu ste pisali na samom početku?
NINA ŽIVANČEVIĆ
One se uglavnom nalaze u knjizi izabranih pesama Umetnost hvatanja bumeranga, ali ja, nažalost, o njima ne mislim ništa posebno, jer su to bile moje prve spisateljske vežbe koje su, određeni urednici shvatili previše ozbiljno, a koje je odista trebalo izostaviti.
SENT
Ako je pisanje urgentna groznica, šta je čitanje?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Pilula ili lek za smirivanje neuroze, da produžimo metaforu…
SENT
Šta je najvažnije što ste naučili od Ginzberga kao njegova asistentkinja na Naropa univerzitetu?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Naučila sam se da poštujem društvenu i kulturnu razliku, da uvažavam strpljenje i tumačim blagonaklono različita društvena ponašanja..
SENT
Kao autostoperka ste proputovali Ameriku. Kakav je bio Vaš boravak u Dolini smrti?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Bio je topao, veoma sam bila žedna i gladna i tu mi je nauk o strpljenju pomogao…
SENT
Amerika osamdesetih i Amerika danas?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Boravila sam dugo u Njujorku, koji i nije prava Amerika, a koji je osamdesetih ličio na Vajmarsku republiku s početka prošlog veka. Bio je to veoma sulud avangardni period u kojem se Amerika danas svakako ne nalazi.
SENT
Šta Vam je bliže, Vitmenova ili Ginzbergova poezija?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Ah, obe su veoma udaljene od moga poetskog izraza, što sam donekle u predgovoru Izabranim pesmama i pokušala da objasnim… ali možda kritičari vide u mojoj poeziji nešto što meni izmiče…
SENT
Frenk O’Hara ili W.C.Williams?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Da, O’ Hara mi je daleko bliži, i možda Hart Krejn, ali upravo jer su se oni oslanjali na evropsko nasleđe u poeziji…
SENT
Kakve uspomene nosite iz Alhemijskog pozorišta u Njujorku?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Odista one najbolje, to je bio moj prvi susret sa avangardnim pozorištem u pravom smislu te reči.
SENT
Zašto od proze volite samo romane pesnika?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Naprosto zato što sam pesnikinja i što mi je takav način razmišljanja, upravo vertikalan, veoma blizak. Srećom, pisaca – pesnika ima dosta tako da mi čitanje njihove proze nikada nije dosadno. Uvek sam gutala Crnjanskog, Selimovića, Desnicu, a manje volela druge prozaiste, na primer… Moji omiljeni dramski pisci su takođe bili ili jesu – pesnici. Možda sam grubo napisala da je za mene proza neka vrsta dosadnog ćaskavog nahočeta poezije i filozofije, ali u suštini stvarno tako mislim…
SENT
Biti pesnikinja u Parizu danas?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Nije baš lagan i zahvalan poduhvat. I ovde, kao i svugde, pesnička delatnost nije na ceni.
SENT
Koliko je svet danas zainteresovan za literaturu sa Balkana? Više ili manje nego ranije?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Ovom vrstom književne recepcije sam se dugo bavila, ona je rezultirala mojim doktorskim radom o recepciji dela Miloša Crnjanskog u svetu, ali kako se danas moje istraživanje proširuje i nadograđuje, validno bi bilo zapitati se – koliko je danas svet zainteresovan za literaturu kao takvu: čini mi se da bi statistički rezultati bili poražavajući.
SENT
Šta je novo na Zapadu? Šta je trulo?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Ne znam šta je novo, nisam zvanični sociolog kulture iako sam imala prilike da upoznam neke od najvećih: Bodrijara, Mišela Mafezolija, Ransijera, Virilija, Edgara Morena… Moja porodica, na čelu sa mojim ocem, kulturologom, oduvek me je ohrabrivala da tragam za najzanimljivijom savremenom kulturom; a trula je upravo dekadentna vrsta mišljenja koja se ni za šta više ne interesuje.
SENT
Beograd iz kojeg ste otišli nekad i Beograd kojem se vraćate?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Pa to su potpuno dva različita grada, uopšte ih ne mogu uporediti jer se veoma razlikuju.
SENT
Vaša prva asocijacija na Miloša Komadinu?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Ah, Miša je bio jedan od retkih prijatelja koji je mislio jako brzo i vertikalno, slično meni. Bili smo u stanju da nastavimo razgovor koji smo započeli deset godina ranije, na jednom mestu prekinut, nastavljao se bez ikakvih vidljivih šavova…
SENT
Uvreda koju pamtite?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Ne pamtim ih, jedino pamtim veleizdaje, bilo ih je dve-tri u životu.
SENT
Da li ste se suočili sa ljubomorom? Tuđom ili svojom?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Takođe je ne pamtim, tj. sva ispoljavanja nižih funkcija ega trudim se da prevaziđem.
SENT
Čime se ponosite?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Sposobnošću da sve ove niže funkcije ega uspevam… ma ne, šalim se, ponosim se sposobnošću da predajem umetnost na tri različita jezika.
SENT
Crnjanski čuje grižu miša. Šta je u Vašem srcu?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Ah, pa srce se uvek menja. Nedavno je objavljena moja knjiga na francuskom Ljubav je samo reč… od pet slova. Trenutno uviđam da je ovaj naslov ipak bio isuviše sarkastičan. Ljubav je daleko složeniji pojam od toga, a ja verovatno daleko manje ogorčena.
SENT
Čega se plašite?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Apsolutne zavisnosti, na primer gubitka pamćenja. Odista ne bih želela da mojim najbližima nanosim bol, da budem na teretu onima koje najviše volim.
SENT
Da li radije šetate bosi po travi ili po pesku?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Na ovakvo pitanje odista odgovor može da da samo pesnik. Svi me uvek opominju da je opasno šetati bos, što uvek i svugde ja najradije činim…
SENT
Pamtite li snove?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Ne, veoma retko, ali to se da objasniti retkom psiho-lingvističkom situacijom u kojoj se nalazim. Ja sam dodirna tačka. Sanjam na različitim jezicima pa mi i snovi imaju ukus neke polu-šizofrene jave. I moj psihoanalitičar se jednom složio da to i nije tako opasna pojava.
SENT
Jedan dan sa Ivanom Denisovičem ili jedan dan sa Stivenom Dedalusom?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Ah, pa moji su svi ti dani Ivana Denisoviča i Stivena Dedalusa. Volela bih da provedem dan više kao Margaret Diras ili kao Džojsova Nora, samo da pevam i da se zabavljam uprkos situaciji u kojoj moram da zaćutim kao knez Miškin Fjodora Dostojevskog, ili kao njegova Krotka. Ponekad nas život gura u nemoguće situacije…
SENT
Filozof kome se vraćate?
NINA ŽIVANČEVIĆ
Možda ipak Niče, ili Epikur, jer sam umetnica, a možda je to i moj prvi komšija koji me upozorava da ne treba da stanem na polomljeni stepenik u zgradi u kojoj živimo.
SENT
Šta biste upitali Sfingu?
NINA ŽIVANČEVIĆ
O,da, volela bih da znam, ako je najdublja istina koju sam pročitala ona priča Tamni Vilajet – ko uzme kajaće se, ko ne uzme, kajaće se – vredi li uopšte čitati je i, ako već krenemo da je čitamo, u kom životnom dobu vredi razmišljati o tom štivu…
Preuzeto iz časopisa za književnost, umjetnost i kulturu Sent, br. 30-31, Novi Pazar
