SEGUI IL CARRO E LASCIA DIR LE GENTI (Dante)
I
Moć poezije počiva u njenoj negaciji
ona će kao kakav zaljubljenik
povremeno zakucati ispred tvojih vrata
kao da za nju ne postoje
drugi oblici življenja osim tvog
Svi putevi poezije
neočekivano vode do tebe
tvoja čula su (ne)spremno prerasla zemlje kolevku
al pripazi se:
crne rupe istorije će te zloupotrebiti
istorija će vas zloupotrebiti
Moraš shvatiti da nikoga nije briga
za tvoj književni elaborat
i da ti takva vrsta brige nije ni potrebna
Sam si svoj svedok
ne – po – sre – dni nosilac demokratije
al pripazi se
jer traženi kosmos ti je blizak – zemlja predaleka
kritičari će te zloupotrebiti
pesničke nagrade će vas zloupotrebiti
Parina antipoezija
rastrgnuti:
imaćeš reč „Švedska“ u nazivu svoje trpezarije
i opet ćeš ostati gladan
II
Udaljavaj se od intervjua
kao od naglo ostavljene žene
„Kajanje“ je u ovom slučaju jako izostavna reč
Ne dozvoli da drugi zarađuju na tebi
i tvojim idejama
ne dozvoli da Ti zarađuješ na sebi
zbog svojih ili tuđih ideja
Ontologija u tvojoj katedrali to nije predvidela
zemaljska slava ti nije potrebna
jer si je već zaslužio
Poveruj da su književne radionice
besmislene
i da je jedini pravi smisao ljubav
Slagaće te zaštitnici prirodnih resursa
meteorolozi – profesori – sudije
njihove ljubavnice
pa i uspešni književnici
(ali ne svi)
Otpad se vrti u krug zato što tako hoće
Preci su nam nastradali u ratu
mi ćemo u pesmi
a vi samo u vašim glavama
Istorija vas neće zloupotrebiti
jer joj zaista
niste potrebni
***
Moderna poezija uzela je maha
brodovi teku unazad
po instrukcijama umrlih
ne ponavljaju se svetska čuda
previše je očevidaca
Javni pozivi za primanje saučešća
najnoviji su principi žalosti
skroz raščlanjeni
po ugledu na patologiju
Fenomeni su sve češći
ontologija se poistovećuje
sa psihijatrijom
svetina je zaslepljena
drveće neočekivano dobro otvoreno
sahrane su glamurozne
pokojnici slavni 40 dana
Zbog toga
korenje se dovitljivo probija
kroz mermer
prema bogovima
***
Dostavljen mi je san
kao nečija amputirana ruka
kao da se u zalutaloj zvezdi
krije nemirna savest
Klišei teku nizvodno
i vraćaju
sile megalopolisa
noć savladava pospanost
Verujem da će lava poteći
sa sigurnošću
koju vekovima držimo
samo mesec i ja
Prigrljeni sa vrbama i nepomični
nespremni
da tajnu prodamo
***
Rat je igra u kojoj gube
svi osim zemlje
natapa se eritrocitima
da bi drveće moglo da preživi
Jednoga dana
vratićemo zemlji dug
halapljive ruke pune voća
(i to nije sve)
Jednoga dana
sve što nam bude pripadalo
krstićemo sećanjem
(i našim i tuđim)
Nečija će deca
pribirati plodove
stvorene od nas
i šteta što neću biti tu
da im to kažem
***
Naša svest je almanah
latinskih izraza
planktonsko more preobučeno u crno
stvoreno isključivo
za nevidljive podsmehe životinja
Gde li su se vešto sakrila
naša mala imena?
ispod kreveta – nema ih
pokraj stepeništa se okupljaju udaraljke
tu počivaju leševi smrdibuba
ili ljudi njima slični
Unutar očiju
ostavljene su samo smernice
(redovno gubim
u njihovim igrama)
Zeleni kosturi
trpe teror usisivača
i već uveliko
kovčeg im je stran
a ljudska noga najbliži srodnik
druge vrste
kao nama kamenje
koje će padati sa vrhova
