PRIJATELJI
kažete
napisalo se mnogo
a tek sam počeo
kažete
patilo se mnogo
a manje mi ne treba
moja je patnja puna vode
ona sitni pesak
rukave sam povrnuo do lakata
šume uzeo za sebe
pod pazuhom ih nosim
da mi zauvek pravac
pokazuju
XXX
Po vama
rimu smo pesmi oduzeli
ali šta ste joj vi dali
po vama
ovo su samo ispovesti
ali mi ih barem imamo
po vama
lakši put nije skriven
i sve ostaje isto
po vama
večno gore prošle senke
i vi ostajete isti
XXXI
Ne pokušavajte
da objasnite moj dolazak
da umem
sve bih vam već rekao
ne pokušavajte
da objasnite moju mržnju
da poželim
ona bi i na vas prešla
ne pokušavajte
da objasnite moju smrt
da možete
sve biste već razumeli
ko zna kakve mi planove
sada spremaju
mali ljudi u kutiji
XXXII
nadam se
da se nikada neću pronaći
želim da kretanje
nastavi predstavu o sebi
glumci neka razapnu kostime
na rasveti
sunce nek se udalji još više
pa zapali
nadam se da moja noć
neće zaći
XXXIII
kada konačno dođem
biće to kraj sveta
neko nepoznat i banalan
zauzeće ovu kožu
na račun moje bolje
prošlosti
i više ništa neće ostati
od puta
koji ste nazivali
početkom
ZNAKOVI PROŠLOG ŽIVOTA
Ne znam kad sam tačno zaspao
ali naspavao sam se
Republički zavod za poeziju
uzeo me
za počasnog člana
ličim na nekoliko pesnika
može se reći –
plagiram
mikrosmisao je sasvim
dovoljan
da povuče sistem
za sobom
PREDŽIVOTNI GOVOR
Ja sam krao mleko ptica
i delio životinjama
ordenje mi je promaklo
jer ovakvi kao ja
ne umeju da poginu zauvek
Sutra je već maj – prekosutra jun
Juče je prostor svečane nade
želim
da mašina za pranje vremena
radi pravilno
napolju je mesec
koji ću razdeliti
ljudima
