Sećam se slučaja nedaleko od Josera.
Na dva kilometra od logora nalazila se seoska škola. U školi je kao učiteljica radila mršava žena s metalnim zubima i mrenom na oku.
Iz zone se video školski trem.
U istoj zoni bio je zatvoren recidivista Makejev. Šezdesetogodišnji muškarac, izmučen etapama.
Na kraju je zavoleo školsku učiteljicu. Nije mogao jasno da joj vidi crte lica. Štaviše, nije znao ni koliko ima godina. Bilo je jasno da je to žena, i to je sve. Osoba u staromodnoj haljini.
Zvala se Izolda Ščukina. Iako Makejev ni to nije znao.
U stvari, on je čak nije ni video. Znao je da je to žena, i razlikovao je boje njenih haljina. Haljine su bile dve – zelena i braon.
Rano izjutra Makejev bi se popeo na krov barake. Posle nekog vremena uzviknuo bi:
– Braon!…
To je značilo da je Izolda krenula u toalet…
Ne sećam se da su zatvorenici ismevali Mekejeva. Naprotiv, njegova osećanja izazivala su veliko interesovanje.
Makejev je na zidu barake nacrtao kamilicu. Bila je velika kao točak parne lokomotive. Svako veče Makejev bi brisao krpom jednu od latica…
Da li je Izolda Ščukina to mogla da nasluti – ne zna se. Najverovatnije jeste. Dugo bi stajala na tremu i često išla u toalet.
Sreli su se samo jednom. Makejev je radio u proizvodnoj zoni. Vodili su ga na izdvojenu lokaciju. Izolda je išla kroz naselje. Njihove maršrute ukrstile su se pored vodotornja.
Čitava kolona usporila je korak. Stražari su se isprva uznemirili, ali robijaši su im objasnili o čemu je reč.
Izolda je prolazila pored nepomične kolone. Njeni metalni zubi su sijali. Filcane duboke cipele tonule su u blato.
Makejev je dobacio iz stroja omanji papirni paket. Izolda ga je podigla, otvorila. U njemu je bila ručno izrađena plastična muštikla.
Žena je odlučno prišla komandiru konvoja. Skinula je kratki štirkani šal i pružila ga desetaru Bojku. Ovaj ga je predao jednom od zatvorenika. Vatreni komad tkanine išao je kroz stroj, tako upadljiv pored iznošenih logorskih prnja. Sve dok ga Makejev nije obavio oko svog mršavog vrata.
Zatvorenici su krenuli. Neko je zapevao:
… Gde si, kučko, našla svoju ljubav,
s kime deliš jednu cigaretu!…
Ali prekinuli su ga. Trenutak je zahtevao tišinu.
Makejev se osvrtao i mahao šalom sve do same zone. Ostalo mu je da robija četrnaest godina…
Sergei Dovlatov, “Zona”, s ruskog prevela Natalija Nenezić, LOM, 2017.
