ŠKOLA ZA MAŠTANJE TELA
To je samo ljudsko telo
izopačeno maštom
nacrtano belom kredom na zelenoj tabli
u učionici
u školi za maštanje tela.
O maštanju tela
napisani su udžbenici
to je stara nauka
starija od biblije.
Školu za maštanje tela
pohađali su učenici
kada je zemlja bila ploča
i kada je dokazano da je okrugla,
1. pravilo za maštanje:
Telo mora ostati celovito
ne sme se masakrirati
mora ostati celina
ne sme mu se odrubiti glava
odseći udovi
iskopati oči
Telo mora biti celo
kao što pesma mora biti lepa.
2. pravilo:
Telo mora da se kreće
mora da bude mobilno
levo, desno, gore, dole
Telo mora uživati lepotu
preplivati okean
osvojiti planinski vrh
voditi ljubav
spoznati lepotu.
3. pravilo:
Izmaštano telo
mora do mašta
mora da izmašta sve –
Mora da misli
Mora da uči
Mora da kaže
Mora da ćuti.
Mašta determiniše telo
Telo nešto znači
izmaštano na školskoj tabli
izopačeno u učionici
u školi za maštanje tela.
ZAJEDNIČKO KUVALO
Ne želim više ovde da živim
u ljubičastoj baraci
ispod tri drveta.
I stoput smo kuvale kafu
u zajedničkom kuvalu
pravile јedna drugoj frizure
i čekali zajedno nove godine.
Vas tri, četiri, pet
imale ste muževe
a ja sam decu odgajala sama.
Više ništa ne mogu
moj želudac je propao
postao je medicinski uzorak
u zaboravljenoj fascikli
juče sam vodila dete kod doktora
i posle toga
jedino sam mogla
da se onako ženski
ispovraćam u kuvalo.
1995. smo u njemu
skuvali prvu kafu
posle velike kolone
i izbegličkog zbega.
Tada je zajedničko kuvalo
bilo potpuno novo.
Ovo traje dugo
suprug joj je šećerš
i odsekli su mu nogu.
A ja imam troje dece
a moj muž je otišao na zapad
u crkvu
i ostavio nas same.
Ne mogu ovde da živim
u ljubičastoj baraci.
Sinoć je bila televizija
i snimili su nas za drugi dnevnik.
Muž mi je na zapadu u crkvi.
Ako se ikada vrati
skromno ću mu skuvati kafu
u ljubičastoj baraci
u kolektivnom smeštaju
u zajedničkom kuvalu
koje je bilo tako novo
avgusta 1995-te.
MUŠKA POZICIJA
„Prvo što ujutru uradim
jeste da operem zube
i naoštrim jezik“
Doroti Parker
Prvo što ujutru uradim
jeste da operem zube
i naoštrim jezik
a onda nekoliko puta u gaćicama
prođem kroz predsoblje
tata je otišao na posao
nisam ga pročitala do kraja
šta je hteo da kaže
tata je ostao nedorečen.
Civizacija u kojoj sam se rodila je gusta.
Treba mi jezik da ga naoštrim
kratka kosa i malo dupe
da me niko ne prepozna
i da jedino ja znam da sam žensko.
Tako ću jedino preživeti.
Treba mi samoća
i ogledalo u liftu
da na karminšem usne
i da isečem lice
kao na kubističkoj slici.
Znam da bi voleli da iščeznem
i da si izgubim
negde u gradu,
u izlogu, na reklami
a da moj tata ostane
nedorečeno zaglibljen
u stanu, u muškoj poziciji.
NISAM ROĐEN ZA NJIHOV HRAM
Umreću na ulici
Pripadam srednjem staležu,
nižem srednjem staležu,
a vile na Avijatičarskom naselju
gledam iz daleka.
Sve devojke u ovom gradu,
nedodirljive su za mene,
volim da cirkam žeštinu po ćumezima
i da za šankom razgovaram se ninfomankama.
Šleperi plove rekom
kao kod Selina
u Putovanju na kraj noći.
Telep je čudan kvart
ne poznajem ljude koji žive u kućama
I imaju velike pse.
Ja sam rođen da umrem.
Pred jutro sam ušao u prodavnicu,
kupio hleb, čokoladno mleko i mesni narezak.
Seo sam na klupu.
Pored mene prolazila je
ekipa pravoslavnih pankera.
Odbili su mesni narezak
ne smeju da jedu
jer idu na liturgiju
i žele da se pričeste.
Neću da krenem za njima.
Umreću na ulici
jer nisam rođen za njihov hram.
