HAJDI U 21. VEKU
Kada bih pravio predstavu Hajdi,
Verovatno bih napisao projekat
I aplicirao za sredstva
U nekoj švajcarskoj fondaciji
Koja pomaže umetničke projekte.
Po mogućtvu bi to trebala da bude neka koprodukcija
Nekog pozorišta i udruženja
Koje se bavi položajem osoba sa invaliditetom.
Pre toga bi morao da se napiše projekat.
Predstava bi ovako tekla:
Tetka bi vodila Hajdi kod dede
A žena bi iz sela bi joj rekla
– Šta vodiš dete kod matorog
namćora, gore nema ni interneta, nema na Wajfaja!
Matori bi bio prokazani desničar,
a u selu bi živeli bogati homofobni konzervativci
u zaostaloj planinskoj sredini u sred Alpa.
Hajdi bi u štali ispod slame
Pronašla Petrov USB ili slušalice za Smartfon.
Petar,
Koziji komandant
Bio bi seoski hipster
Koji bi išao sa Hajdi na proplanak
I vremenom bi on i Hajdi počeli da duvaju gandžu
I slušaju Rege,
Ali da to ne zna Hajdin deda.
Ni slabovida Bakuta
Za koju bi seljani govorili da je osoba sa posebnim potrebama
Verovatno neupućeni u jezik invalidnosti
Koji su termini prevaziđeni.
A onda bi jednog dana ponovo došla tetka
I odvela Hajdi u Frankfurt kod Klare.
Srećom, Hajdi bi iz planinskog sela u grad ponela Petrovu gandžu,
da dune i da se seti Petra i planina kada joj nedostaju u gradu.
Pri upoznavanju sa Klarom sigurno bi pusta devojčica sa planine
Dobila prekor od stroge i politički korektne Rotermajerke
Koja bi rekla da Klara nema nikakve posebne potrebe i da su njene potrebe iste
Iako je u kolicima
Klara je onemogućavana osoba ili devojčica sa invaliditetom
koja koristi kolica.
Rotermajerka bi uputila Hajdi na adekvatne termine.
Nesvesno bi Hajdi demonstrirala uslugu personalne asistencije i prava na izbor
Kada bi sa Klarom pobegla u grad
I sve bi kulmiralo mačićima u stanu.
Ipak, Hajdi bi na kraju naučila politički korektan jezik invalidnosti
Kada bi se vratila na planinu
Pa bi ispravljala dedu i Petra koji bi i dalje upotrebljavali izraze –
Ona tvoja Klara vezana za kolica, sa posebnim potrebama…
Na Koncu, Klara bi došla na planinu, ali ne bi prohodala
Niti bi Petar gurnuo Klarina kolica niz planinu
Jer je to više madicinski model
Invalidnost ne treba lečiti,
Čak ni na planini, na svežem vazduhu
Nego prilagođavati društo invalidnosti
Graditi rampe, razbijati predrasude.
Ipak, morao bi da bude neki
Barem privremeni Hepiend
U skladu sa novim politikama identiteta.
Ne, ne bi Hajdi i Klara postale patnerke,
Niti bi se Hajdi udala za Petra.
Predrasuda bi bila porušena.
Petar bi se zaljubio u Klaru,
devojku sa invaliditetom.
Vrlo brzo bi otišao sa planine.
Samo bi ponekad on i Klara
Dolazili da posete Bakutu
I tada bi skidali kolica
Sa krova automobila.
Idila bi se okončala u jednom stanu u Bernu, Bazelu ili Cirihu
Svađom pred razvod Klare i Petra.
Petar bi vikao
– Bolje da sam gurnuo kolica niz liticu!
Klara bi odgovorila:
– Bolje da sam se zaljubila u Hajdi, postala Lezbejka
i vratila se u Fraknfurt!
PIŠONJA I ŽUGA & DISABILITY STUDIES
Još istu noć su Pišonja i Žuga
Maznuli kasetaš iz doma invalida –
Počinje popularna pesma
Toliko puta presulušana.
Dom invalida je ostao na margini u poznatoj pesmi,
U jugoslovenskom Rock n rollu,
Jer niko tada nije razmišlja o položaju osoba sa invaliditetom
Iliti onemogućavanih osoba,
Pa čak ni članovi New Primitives pokreta
Koji su uvek pevali o skrajnutima.
Elem,
Barake na Breci možda postoje i danas
I u njima je neko
Udruženje distrofičara, za cerebralnu paralizu,
Ili Multipleks sklerozu,
Neki dom invalida
Sasvim je svejedno.
U barake na Breci i dan danas teško ulaze nove inkluzivne politike invalidnosti.
U baraci u 21. veku,
Možda se nalazi s USB
Sa tekstovima iz teorije invalidnosti
Koji je neki napredniji aktivista ili neka aktivistkinja za prava osoba sa invaliditetom zaboravio
A koji tumače postupak Pišonje i Žuge
Iz kasnih osamdesetih godina 20. veka.
Naime,
Šta ako su Pišonja i Žuga zaista rešili da stignu sami do mora
I da ne čekaju da im Dom invalida,
Udruženje distrofičara, za cerebralnu paralizu ili multipleks sklerozu
Organizuje letovanje,
Nego su se sa kolicima dokotrljali do garaže
I nekako popeli u autobus
Ostavivši invalidska kolica u Sarajevu?
Do kampa u Zaostrogu će se snaći
Tamo će ih čekati Lepi i Moke
More i koke u šatoru.
More je provod
More je matafora društva bez barijera
A Pišonja i Žuga osobe sa invaliditetom prelaze put
Od političkih diskusija članova
Unije fizički oslabljenih protiv segregacije
(Union of Physically Impaired Against Segregation, UPIAS) iz sedamdesetih godina prošlog veka.
Do današnjih dana.
Aktivizam onemogućavanih
Jeste permanentni put Pišonje i Žuge
Na putu ka moru,
Na putu ka ravnopravnosti.
I uvek i iznova smo blokiran, izopštavani, institucijalizovani,
Onemogućavani kod Bradine.
Malo zatim teče bistra hladna Neretva
Na putu ka delti i plavom Jadranu.
Mi uvek i iznova gledamo u mesec.
Neki mogu gore,
Pišonja i Žuga ni na more:
Na koncu svega
Ostala je kaseta u prašnjavom kasetašu
U baraci na Breci.
USB, teorijsko osvešćivanje
Slučajno su zaboravljeni
U domu invalida.
Još uvek nema ko da ih mazne
I da ponovo pokrene autobus.
