Mitrofan
Obasjava
Sunce
mi lik
Hristos anesti!*
rečenice oca Mitrofana
čitam ko stih
Hristos anesti!
U gradu Sartiju
na Sitoniji
video sam anđele.
Pojali su u krošnji
palminog drveta
za vreme liturgije.
Izgledali su kao vrapci
ti čteci,
ti malci.
O,
radosti moja
Alithos anesti!*
*Hristos anesti- u prevodu sa grčkog jezika „Hristos vaskrse“
*Alithos anesti- u prevodu sa grčkog jezika „Vaistinu vaskrse“
In-Nadur
Već na samom
početku te kratke
plovidbe
ugledao sam
sa trajekta
ostrvo Gozo.
„Ogigija“,
tako ga je
Odisej
nazvao
kada se hiljadama
godina
ranije
iskrcao na
ovom
istom mestu
gde sam sada
nogom
kročio i ja.
Video sam
Džgantiju
megalitni
hram,
prošao kroz
Viktoriju
prošao kroz
Mdžarr.
Htedoh poći
ka pećini
gde Kalipsa
spava,
al u gradu
In-Naduru
zabole
me glava.
Pust
trg
i crkva
Svetog Petra
i Pavla.
Neće mene
prevariti
nimfa!
Nek mi pukne glava!
Itaka me
moja čeka,
zbogom
Gozo,
gledaću te
samo
izdaleka.
Crtami i rezami
Izvlačim linije
na pozadini
bele hartije.
Ruka se savija.
Pokušavam da dirigujem
bojicama.
A hartija prima
razne oblike i forme
nažalost!
Uspeo sam da
prenesem svoju bedu,
zapravo.
Lisje
Jesenja igra
u parku.
Violina i lišće,
to nekako ide.
Mokre su zore
u mraku,
po barama idem.
Iranske urme
Ništa nije ostalo
za nas
Ni onih
par godina
Samo mi urme
još ponešto
znače
Iranske urme
koje liče na šljive
Bar negde
cvetaju šljive
ako ne
kod nas
A uskoro
će proleće
zamislite
