kafa To se stalno ponavlja, ta scena, u životu, po filmovima i knjigama. Ljudi piju kafu i puše cigarete. Pored još nekih radnji ta scena se stalno ponavlja, pomislio sam na to i video proziran dim kako izvire iz šoljice sa vrućom kafom Prineo sam je i pogledao unutra mogao sam videti oko kako se ogleda u kafi Jedan deo zenice se caklio. Pomislio sam da je ipak najvažnije biti tačan i polaziti samo od istine: opet pijem kafu. A uz to, čini mi se da nije teško napuštati te stvari, ostaviti piće, recimo, napustiti devojku, prosto ne otići na posao, odustati od bilo čega što si započeo ili jednostavno odložiti, bez puno priče ali i bez pogovora uz kafu da, možda je dovoljno. večera Kiša napolju pada već dva dana, na jednoj od terasa zgrade preko puta ruže su crvenije nego inače. Vratio sam se s posla, ispržio jaje na slanini i jedem. Sasvim je dovoljno života. Gledam one ruže. Crvene. Kako se samo jasno vide. I za koliko i koliko ljudi. Baš takve. Crvene. dve mandarine i jabuka Sve je bilo sveže osim mene a ja sam bio neobrijan, a voće je stajalo na stolu, u činiji, jer je to tako, a cipele su ležale na podu, kraj vrata, najobičnije, a dve roletne su bile spuštene, a bubuljica me neka svrbela na vratu, a golubovi su nešto kljucali na terasi, a jedna je roletna bila skroz podignuta, i tuda me je sunce grejalo. futrola za naočare Bili su to zvuci klavira jedva se čulo provlačilo se tiho ali se ipak provlačilo na nekom od spratova neko je vežbao stajao sam naslonjen na zid mogao sam stajati naslonjen na bilo šta i sve se čulo mnogo glasnije od tog klavira saobraćaj dva-tri psa ljudski glasovi asfaltiranje ulice slušao sam klavir probijao se do mene i nastavljao dalje tako malo nečega u danu koji se zvao sreda tog prepodneva se već naziralo predveče bilo je lako nestati ispariti. bela kost u ustima Sreli smo se u prolazu između klozeta i prostorije za ručavanje. Na leđima sam nosio džak plastične mase od 25 kg osmi džak koji nosim na tavan radionice, vene na šakama su mi iskočile i prsti se naduli, bio je januar i minus osam gazda je prolazio pored mene u kožnoj bundi sa cigaretom u ustima okrenuo sam se i spustio džak na zemlju. U trenutku, bilo mi je dosta, bio je četvrti mesec bila je to najduža eskimska noć naslonio sam džak na gvozdene merdevine i rekao: neću više da radim. Izvadio sam cigaretu i zapalio, gazda je otišao, do prvog je ostalo još dva dana, seo sam na džak i pušio, da sam zažmurio, zaboravio bih se. I neko bi video kako žmurim zaboravljen. ovo priča Aca Novaković Sedeli smo u uglu, nije bilo puno ljudi. Naručio sam kafu i kiselu vodu, Sima je naručio duplu vodku. Videlo se da je bio pripit a dogovorili smo se da se nađemo i podelimo kome ide koliko love. I krenuo je da kenja, cerio se, podjebavao me. Slušao sam ga a zatim udario pesnicom po uvu. Pao je dole, sa stolice. Mislio sam da će da skoči, očekivao sam, i više nisam mogao da se zaustavim, znao sam to. Prebio sam ga. Bila je nedelja čini mi se. . . I ne kajem se. tunjevina Nisam znao koga imam za protivnika, posao mi je izgledao besmislen, trebalo je stajati za mašinom neprekidno, dozvolio sam da budem pojeban, nisam mogao da otkrijem s kim se borim a borio sam se, želeo sam da ostanem na nogama, ruke su me slušale, šljakao sam prekovremeno, ipak kad god sam završavao i izlazio iz radionice palio sam cigaretu izgužvan upotrebljen jednostavno bio sam jedan par loših čarapa. pedeset šibica Ne bih da previše tupim o tome, tek ovoliko: moji drugari su puštali da reka nosi strunu pecaljke, jedan je sedeo na molu i motao blinker, drugi se nalazio nizvodno, pratio dokle je dogurala varalica. Između njih je bilo pedesetak metara, ležao sam tačno na sredini, levu ruku sam držao pod glavom, pušio sam desnom. Toplo popodne i tri mladića na obali. Pored reke. Nad glavom mi je treperilo tanko lišće topola. Ničeg drugog nije bilo. Prosto, bilo je tiho. ponedeljak Okrenuo sam se i video psa. Iza sebe. On je video mene. Kontaktirali smo. na kratko, nešto razmenili. Posle sam ga ponovo video ali ona pesma, ova pesma, bila je gotova. Srđan Valjarević, Džo Frejzer i 49+24 pesme, 1992/1996. LOM, Beograd.
Objavljeno: 22.05.2024
podijeli ovaj tekst
