Moj otac je umro pre pet meseci, u zgodnom ili nezgodnom trenutku, kako za koga. Mislim da on sam ne bi imao ništa protiv tako iznenadnog odlaska, baš tada, čak sam posumnjala da je namerno pao kad su me obavestili, pre nego što sam saznala sve pojedinosti. To je suviše ličilo na nešto iz romana da bi bilo slučajno. U nedeljama pre njegove smrti moje dve mlađe sestre i moj stariji brat zapali su u žestoku svađu oko podele imovine, tačnije porodičnih vikendica na Valeru. A samo dva dana pre očevog pada uključila sam se i ja, na bratovljevoj strani, protiv sestara.
Ta svađa stigla je do mene na neobičan način. Jednog subotnjeg prepodneva kojem sam se radovala jer je samo trebalo da pripremim predavanje za seminar o savremenoj drami u Fredrikstadu te večeri, pozvala me je sestra Astrid. Bilo je vedro i lepo novembarsko jutro, sunce je sijalo, pomislila bih da je proleće da nije bilo golog drveća koje se protezalo ka nebu i crvenog lišća koje je prekrivalo zemlju. Bila sam vedra, skuvala sam kafu, jedva sam čekala da odem u Fredrikstad i prošetam starim gradom posle predavanja, da odem do nasipa sa psom kojeg ću povesti i vidim reku. Istuširala sam se, izašla iz kupatila i videla da imam nekoliko propuštenih poziva od Astrid. Pomagala sam joj da uredi zbirku članaka, pomislila sam da je zato zvala.
Šapatom se javila na telefon. Sačekaj malo, rekla je, u pozadini se čulo zujanje kao da se nalazi u prostoriji punoj električnih aparata. Sačekaj malo, ponovila je, opet šapatom, i sačekala sam. U bolnici sam, u Dijakonjemeu, rekla je razgovetnije, zujanje je nestalo. Mama, rekla je. Ali sad je dobro. Više nije u opasnosti. Pilule, rekla je, sinoć se predozirala, ali dobro je prošlo, samo je mnogo umorna.
To se dešavalo i ranije, ali uvek posle niza teških događaja, pa nije bilo ovako neočekivano. Astrid je ponovila da je majka sada dobro, više nije u opasnosti, ali bilo je povuci-potegni. Majka ju je zvala u pola pet ujutru i rekla da se predozirala, baš tako: Predozirala sam se. Astrid i njen muž su te noći bili na žurki, taman su stigli kući i nisu mogli da voze, Astrid je pozvala oca, koji je našao majku na podu u kuhinji i onda pozvao lekara iz susedstva koji je odmah došao, ali nije bio siguran da li treba pozvati hitnu pomoć, pa ih je za svaki slučaj pozvao, i onda su ambulantna kola odvezla majku u Dijakonjeme, gde sada leži, van opasnosti, ali vrlo umorna. Zašto, pitala sam i Astrid se spetljala, ali posle izvesnog vremena shvatila sam da su stare porodične vikendice na Valeru prebačene na moje sestre, Astrid i Osu, bez znanja našeg brata Borda. A kad je konačno saznao za to, smatrao je da je procena tržišne vrednosti po kojoj su ih dobile preniska. Poludeo je zbog toga i napravio haos, rekla je. Pre toga mu je pisala zato što se bližio majčin osamdeseti rođendan, i očev osamdeset peti, to je trebalo obeležiti, pa je pozvala Borda i njegovu porodicu na proslavu, ali on joj je odgovorio da ne želi da je vidi, prigrabila je vikendice na Valeru, to je samo još jedna u nizu nepravdi koje je pretrpeo u porodici to 10 Vigdis Jurt kom godina, Astrid misli da niko osim nje nema nikakvih prava.
Ton i sadržaj odgovora zaprepastili su Astrid, pa je pokazala poruku majci, koja se takođe zaprepastila i zato predozirala i završila u bolnici, tako da je na neki način Bord kriv. Ali kad ga je Astrid pozvala da ga obavesti o majci, on je optužio nju. Tako je bezosećajan, rekla je. Služi se niskim udarcima, koristi decu. Bordova deca su izbrisala Astrid i Osu sa spiska prijatelja na Fejsbuku i napisala majci i ocu da su tužni zbog gubitka vikendica. Majka se uplašila da će izgubiti kontakt s Bordovom decom.
Rekla sam joj da prenese majci da joj želim brz oporavak, nisam znala šta drugo da kažem. Biće joj drago da to čuje, odgovorila je.
Vigdis Jurt, “Nasleđe”, s norveškog preveo Radoš Kosović, Štrik, 2022.
Knjigu možete nabaviti na: Štrik