Platio je kartu za prepodnevni termin korišćenja unutrašnjeg bazena po ceni od dvesta pedeset dinara. Presvukao se u kabini, ostavljajući tragove blata s cipela po mokrom popločanom podu. Imao je naviku da onjuši gaće i čarape pošto ih svuče. Navukao je kupaći šorts veličine 3XL preko pupka, skrivajući ožiljak nalik fosilnom ostatku praistorijske stonoge, nastao nakon operacije slepog creva, u kasnom pubertetu. Dugo bismo šetale pokraj reke, ćutke, jer takav je bio dogovor. Ona koja bi prva progovorila morala je da dobro razmisli šta je bila poslednja misao one druge. Tako bismo se koncentrisale jedna na drugu. Predložila je da svaka snimi diktafonom šta bi želela da kaže. Nabavila je par slušalica. Držala me je pod ruku, dok sam slušala njen glas snimljen na kaseti. Sve to postalo je previše za mene. Iz torbe je izvadio najlonsku kesu s peškirom, Nega sapunom i pertlom dužine nepun metar. Obuo je klompe s gumenim bodljama. Natrpao je odeću i cipele u ormarić, kao da sprema granje za potpalu i zaključao vratanca. Provukao je kalem-konac kroz glavu ključića i napravio ogrlicu koju je okačio oko vrata. Nemarno je prošao pokraj tuša za dezinfekciju, ignorišući pisano upozorenje o neophodnosti tuširanja pre ulaska u bazen. Nezgrapnim korakom nekog omamljenog sumo rvača, uputio se prema dvadesetpetometarskom bazenu. Izbegavao je olimpijski bazen, jednom mu se toliko zamantalo u glavi da smo ga spasioci i ja na jedvite jade izvukli napolje. Izgubio je svest, sećao se starog tramvajskog zvona kako bruji odnekud iz dubine kanalizacionog odvoda, i verujem da ga je obuzimala zebnja svaki put kada bi prošao pokraj prozirnog plavetnila nepokretne vodene mase. Zaklela sam se da neću da rađam, ovom svetu nije potrebno novo unesrećeno stvorenje. Kažeš voleo bi dete, otkucava nam biološki sat? Šta ti znaš o biologiji? Eno ti derište, zbliži se s njim, pitaj ga koju muziku sluša, šta čita, ima li devojku, kako mu je na fakultetu, uostalom, ne moram sve da ti crtam, nešto valjda i sam znaš! Pozovi ga da gledate utakmicu zajedno, ti se osamiš, osami se on, nemate nikakav kontakt. Povedi ga na bazen, pokaži mu kraul, delfin, družite se malo, ćutite jedan pred drugim kao da nemate jezike… Stao je kod ivice bazena. Spustio je kesu i učinio pokrete rukama napred i u stranu, isturajući grudi na kojima su malje iscrtavale buket livadskog korova. Natakao je gumenu kapu na glavu, izuo je klompe i uskočio uobičajenom „bombom”. Dupetom se odbio od dna k površini, izbacujući mlaz hlorisane vode kroz skupljene usne. Neka starica ga je opsovala, a on se osmehnuo i bacivši se unazad, raširenih ruku, dobacio joj: „Džaraj pavijana, babunice!” Polako hodajući, držao je šake na potiljku i svetlucave kapljice odvajale su mu se s mokrih malja pazuha, padajući nazad u vodu. To su budalaštine! Kako tako nešto možeš i da pomisliš? On je običan klinac! Bolje bi ti bilo da mi to više ne pominješ, inače ću opasno da te povredim… Zaronio je. Moguće da je otvorio oči na trenutak, slično mu se dešavalo i ranije: noge kupača bile su odvojene od njihovih tela i kretale se nezavisno. Naglo je izronio i iskašljao se. Popeo se merdevinama. Za trenutak je izgubio ravnotežu, ali uspeva da se izvuče snagom ruku. Obuo je papuče, podigao kesu sa stvarima i pošao napolje. U prostoriji s tuševima nije bilo nikoga. Kod odvoda, između jako korodiranih podnih rešetki, nalazila se odbačena prevrnuta papuča. Ti si gnjida, znaš li to? I znaš šta, jebite se, obojica! Nisam vam jebena majka, i ne želim da budem, pogotovo ne dvojici imbecila. Ne utišavaj me, neka čuje, ovo je moj stan, mogu da pričam glasno koliko ja hoću… Osetio je intezivan miris hlora pomešan s mokraćom i drugim telesnim izlučevinama. Iz kese je izvadio sapun i peškir. Skinuo je kapu i otresao je. Peškir je okačio ispred ulaza, a kapu ubacio u kesu. Kesu je odložio uz peškir. Okvasio je proćelavo teme i potom ga nasapunjao kružnim pokretom ruke. Pena mu se slivala niz čelo ka očnim dupljama. Mlaz je postepeno postajao sve topliji. Odmaknuo se i ponovo stao ispod tuša. Zastenjao je. Vrelina je bila neizdrživa za debelu kožu. Škiljeći, nervozno je pokušavao da šakama skine penu s kapaka i obraza. Najednom je shvatio da nema ogrlicu s ključem. Mahnito se osvrtao oko sebe, kao čovek koga napadaju sa svih strana. Ispustio je sapun na pod i potrčao k bazenu. Odnekud je vukla jaka promaja i refleksno je povukao šorts visoko. Šta misliš, da li je dete sposobno da ubije čoveka iz čiste zabave?„Jeste li videli ključ s ogrlicom?”, izgovarao je, ne obraćajući se nikome posebno, a golišavi ljudi su ga gledali u čudu i upirali prstima k njemu. „Zašto se cerite, jeste li ludi?”, širio je ruke. Načinio je nekoliko krugova oko bazena. Huktao je, a sise su mu se tresle kao da su od želatina. „Zaronite, pogledajte da nije pod vodom!”, dovikivao je čoveku s plivačkim naočarima. Uputio se nazad prema tuševima. Tamo je zatekao starca i dečaka. Posegnuo je za stvarima koje su stajale okačene kod ulaza. „Ostavi to!”, zakreštao je glas. „Jeste li videli beli peškir i kesu, unutra je bila zelena kapa?” Dečak je izvadio kitu iz gaćica. Starac je širio krezuba usta i tapšao dečaka po temenu. Neko ga je telom odgurnuo u stranu. Vodena para je ispunila prostoriju. Nemam ja šta da se razjašnjavam s tobom, momak, sve što imaš da kažeš reci njoj. Vala si je nasekirao, neće da ti oprosti, kažem ja lepo, jeben kurac se osilio, maže, laže, trabunja. Ne valja to, momak, nikako… Urlao je na ženu za šalterom, tražio upravnika, direktora, predsednika, „samog cara”, da razjasne o čemu je reč, ko mu je ukrao stvari, a gubitak ključa nije hteo da plati. „Ovo je planirana akcija!”, udarao se po golim grudima. Prišli su mu, tražili da se obuče i primereno ponaša, ne može da bude u gaćama, prolaze žene i deca, a kazne za nepoštovanje propisa su basnoslovne. Mladić u uniformi mu je povukao ruke iza leđa. Istrgao se i izjurio napolje gde je ledeni vetar raznosio sneg s trotoara. Kleknuo je i ispružio ruke kao da se klanja, priljubivši čelo uz asfalt. Pahulje su iščezavale istog trenutka pri dodiru s njegovim golim telom. Drhtao je. Jecao je. Molio se da sve prođe brzo. Da se nije on pojavio, ti bi bio moj izbor, Borise, zapamti dobro…
“Kaplarovo igralište”, Partizanska knjiga, 2018.
