KAZIMJEŽ GLAZ
Kakva je bila vaša formacija?
VITOLD GOMBROVIČ
Teško mi je da o tome govorim. To je krenulo nekako samo po sebi. Molio bih vas da pročitate moje Razgovore s Dominik de Ruom.
KAZIMJEŽ GLAZ
Šta je na vas najviše uticalo u oblasti književnosti?
VITOLD GOMBROVIČ
Poljski pisci: Mickjevič, Pasek;
Francuski pisci: Montenj, Rable, Žari i nadrealisti (ne direktno već kao atmosfera);
Engleski pisci: Šekspir, Dikensov Pikvikov klub, Česterton;
Ruski pisci: Dostojevski;
Nemački pisci: Gete i Tomas Man;
Još nekoliko klasičnih pisaca, kao što su Servantes, i nekoliko filozofa (u umetničkom smislu), koji su uticali pre u oblasti stila: Šopenhauer, Niče.
U biti formirao sam se suprotstavljajući se stilovima mojih omiljenih pisaca.
KAZIMJEŽ GLAZ
Da li je slikarstvo igralo važnu ulogu u vašem delu?
VITOLD GOMBROVIČ
Slikarstvo? Ja sam neprijatelj slikarstva i pobeđujem ga cigaretama. Postoje opravdane vrednosti i štetne vrednosti. Potreba za hlebom je opravdana, dok je potreba za cigaretama, slikarstvom – loša navika. Kako stečena? Preko ogromnog tržišta, veštačke kulture, osetljivosti deformisane nadmetanjem, nametnutom hijerarhijom vrednosti itd. Moja polemika sa Žanom Dibifeom na ovu temu biće objavljena u „Cahier de l’Herne“, u broju posvećenom meni.
KAZIMJEŽ GLAZ
Možete li nešto reći o genezi vašeg prvog komada?
VITOLD GOMBROVIČ
O „Ivoni, kneginji burgundskoj“? – Sve što pišem nastaje nekako samostalno, van mene.
KAZIMJEŽ GLAZ
Kako radite na komadu?
VITOLD GOMBROVIČ
Molim vas, pročitajte moj Dnevnik.
KAZIMJEŽ GLAZ
Da li prisustvujete pozorišnim probama?
VITOLD GOMBROVIČ
Nikada.
KAZIMJEŽ GLAZ
Birate li režisera? Da li sarađujete s njim i s glumcima?
VITOLD GOMBROVIČ
Nikada.
KAZIMJEŽ GLAZ
Možete li nešto reći o evoluciji svoga dela? Čemu teži Vaše pozorište? Kakav je njegov rodoslov?
VITOLD GOMBROVIČ
Moje pozorište bira svoje puteve, kao i druga moja dela. Kada započinjem komad pojma nemam kuda će me odvesti. Isto se događa i s celokupnim mojim pozorištem. Ja sam ciničan, računam s efektom, poezijom, posebno sa scenskom vrednošću. Tri komada koja sam napisao zamišljena su i napisana daleko od bilo kakvog uticaja, jer ne idem nikada u pozorište, a i zbog toga što sam živeo u Argentini, udaljen od pozorišnih i književnih sredina. U tim uslovima morao sam da računam isključivo sa samim sobom. Kada su 1964. godine dva moja komada postavljena u pozorištu kritika me je svrstala u Joneskovo i Beketovo pozorište apsurda. Međutim, moji komadi su napisani mnogo pre Beketovog i Joneskovog pozorišta, odnosno: jedan 1935. godine, a drugi 1946. Prema tome, moje pozorište nije pozorište apsurda a ja sam izraziti protivnik opsesije apsurdom i uopšte sam protivnik tona savremene književnosti. Jer, postaje dosadna.
KAZIMJEŽ GLAZ
Ima li u vašim komadima likova ili su to simbolične pojave?
VITOLD GOMBROVIČ
Nisu nikakve simbolične pojave. Nisam pisac XIX veka.
KAZIMJEŽ GLAZ
Da li je to što pišete „novo pozorište“?
VITOLD GOMBROVIČ
Ne znam šta je to.
KAZIMJEŽ GLAZ
Žene, Beket, Jonesko, Arabal, Arto?
VITOLD GOMBROVIČ
Teško je reći o njima u nekoliko reči. U osnovi divim im se, ali izdaleka, jer u pozorištu nisam bio već trideset godina.
KAZIMJEŽ GLAZ
Šta je za vas idealan pozorišni prostor?
VITOLD GOMBROVIČ
Obično, veliko pozorište s drobrom akustikom.
KAZIMJEŽ GLAZ
Da li dekor, svetlo, zvuk igraju ulogu u Vašem pozorištu?
VITOLD GOMBROVIČ
Da, i to veliku. Međutim, ne podnosim „pomodan“ stil, večno isto. Mada, ne mešam se u te stvari, režiseru ostavljam slobodne ruke. U toj oblasti bivam vernik iz lenjosti, prepuštam se na milost i nemilost Proviđenju.
KAZIMJEŽ GLAZ
“Opereta, božanski idiotizam, savršeno pozorište” Da li ste napisali operetu?
VITOLD GOMBROVIČ
Nisam. Napisao sam tragikomediju u vidu operete.
KAZIMJEŽ GLAZ
Kakvi su vaši planovi za budućnost?
VITOLD GOMBROVIČ
Grob.
Iz: Kazimierz Glaz, Gombrowicz w Vence, Kraków, 1989, str. 116-119.
* Početkom jula 1969. godine profesor jednog američkog univerziteta poslao je Gombroviču pismo s nizom pitanja koja su se uglavnom odnosila na njegovo pozorište, s namerom da intervju objavi u u jednom teatrološkom časopisu. U to vreme Gombrovič je bio teško bolestan i odgovore je diktirao svojoj ženi, Riti Gombrovič. Kako je Gombrovič umro 24. jula 1969. intervju je ostao neobjavljen u Americi. Objavljen je tek u knjizi: Kazimierz Głaz, Gombrovicz w Vence, i inne wspomnienia, Kraków, 1989, 116-119 str.- Prim. prev.
S poljskog prevela Biserka Rajčić
Preuzeto sa: www.jergovic.com