КAD BI, AКO BI
Кad bi žirafi stavio povodac
I izašao s njom na trg i šetalište,
Bio bi to izvanredan događaj, ushit bi
Strujao kao bol, na vest o smaknuću tribuna.
Ukratko, sva bi pažnja bila namenjena tebi
I tvojoj ljubimici, plemkinji svikloj na riku.
Ako bi krokodilu oblepio čeljust
I krotkog ga proveo plažom do žubora
Napaćene moravske vode, došli bi organi
Reda, volonteri iz društva za zaštitu zveri,
Poslenici sedme sile bi okončali štrajk,
Sva pažnja bila bi namenjena jedino tebi,
Dakako, ne zbog bezumnog predatora sviklog
Na lagune užarene teritorije, nego zbog
Ozarenja tvog uma rešenog da prigrabi
Pažnju sveta i slavu zaleđenu na ekranima.
Namenjenu krvnicima i aristokratiji,
U ludom skladu vekovima što žive.
Кad bi napisao pesmu o trajnoj simbiozi
Žirafe i Pigmeja u lepoj senci akacije
I pridružio strofu o harmoniji domorodaca
I reptila, niko ne bi poveo govor o tvojoj
Umetnosti, o duhu što remeti uobičajenu
Predstavu o pravu jačeg i predahu evolucije.
Ne bi izazvalo pozornost svetlo tvog uma
Usmereno na harmoniju, blistavi snop neće
Кrznuti vidno polje vladalaca u senci palata.
Ali istrajan budi i piši: kada bih, ako bih,
Jer čežnjom i zebnjom je opervažena poezija,
Vrlina što na trgu i u beskraju povlači granicu.
