PELIKAN
Onaj šašavi Šved Strindberg
sa imenom letnjeg meseca
pisao je o ptici
koja mladunce hrani
krvlju iz svog srca
a ja sam se prilepio
za tu sliku kao školjka
da bih ponovo mogao
da oslušnem mit
podigla si poklopac kutije
tamo je blistalo
kako više neće
zlatno pero
sa telom zelenog kristala
spremno da ispiše
sve što poželim
Posle prve groznice
rekla si ovo je tvoje
znao sam da ne treba
da ga nosim u školu
nisam odoleo
i ukrali su ga
o jebem ti
kako ću ovako mali
na bilo koju stranu
uvek sam mislio
Ana može da
vidi moju misao
moj strah
ona prolazi kroz zidove
već si bila
u bunilu šume
znam da možeš
kao što si se onda vratila
padam kroz sva
zakopana sećanja
oni kažu
usrani licemeri
da se ta praznina
može napuniti rečima
Mostar je tučak sveta
vratila si se
liver ti je u fronclama
uspevaš da me zamisliš
ali treba ti pet godina
da bi me zanjihala
držiš me u rukama pobednički
dok sa mene klize
svilene vrpce
sve je novo
kao nikad dodirnuto
uparena si
tvoj lepi brđanin se smeši
za džep odela
prikačio je penkalo
dom je strašno gnezdo
otvaram kljun
i ti me hraniš mastilom
