*
ima varijatni ubedljivijih
varijanti umerenijih, u svakom slučaju
po strani slučajno i slično, uključujući ostalo
bez viška dlaka i bižuterije
bez dugih noktiju i galanterije
izliće te u gorkoj čokoladi
(devedeset devet posto kakaoa)
pocrnela suvonjava nekvalifikovana
bojaćeš se samo toplote
sunčevih direktnih zraka
prašina će ti bez straha padati na ramena
u vitrini poslastičarnice
posedela od prašine sa zavodljivim prašnjavim epoletama
okamenjena, pokušavajući da odredi
gde se krije senzor pokreta
što pali zaslepljujuće svetlo
*
nisam se pokajao, molio je da to prenesem
tebi i celom poštenom društvu
i crnim genijima, i njoj
onoj, što, i onoj koja
i onoj, s kojom – takođe su
njegove reči: još nije vreme
da me izbrišete iz crnih spiskova
nisam se pokajao, šlep se vuče za mnom
ne molim za oprost i biću samo gori
kvariću se
kao hrana
i štaviše – kao književnost
tako je rekao
*
noći su tople. ispod niske mesečine
slavimo šetnje, i sve su kraće
i sve su tanje tvoje suknje svake godine
i sasvim sam zaboravio da srce tuče
da je u tami bolan osmeh
i da železnička za zamišljene usluge
nije otvorena večno. tesno se pribijamo
tuđim i oteklim telima
naučili smo da se pravimo da
samo šetamo uveče
kao da se ništa nije desilo
među četvorousnim rečima ljubavi
*
devet godina nisam množio
ni u kolonama ni u glavi ni u liniji
za mene najprostija figura
nije ni trougao ni kvadrat
nego sobarica. Nebrojeni oblici
pomućuju mi um i u dugim pričama
uspavljujućim smrt iščekujem uzalud
junaka glavnih na usahlim stranicama
*
dok stojim kraj groba, kraj svih grobova,
obraćam se u ime svih nepostojanih elemenata,
u ime iskrivljenih i popucalih, i zatrtih,
u ime opnokrilaca i obezličenih,
i u ime svih ostalih lica, i u ime lica kavkaske
nacionalnosti,
i u ime svog svima dosadnog lica,
i u ime svih ostalih organa i delova tela i vaseljene,
obraćam se u ime lica i samim licem,
obraćam se uporno i glasno
svim slobodnim žbunovima i drveću
svim bubašvabama, jamama, jamicama i udubljenjima,
svakome ko još ima snage da drži svoje malo naborano oružje
sa cevi nagore,
svim mahunarkama,
svim progresivnim nebesima i samom horizontu:
drugovi! Prijatelji! Dame i gospodo! Mali kučići!
u ovom trenutku, kada su oči celoga sveta prikovane za
dvoglede,
kada su ruke celog čovečanstva i radnika,
šumskog gazdinstva i tetka Sonje
svih grgeča velikih
svih karaša malih i svih deverika srednjih
zauzete samo jednim najvažnijim poslom
u ovom trenutku vam se obraćam i pozivam vas:
stanite mirno!
stavite noge u širini ramena!
vratite sve na mesto!
pribijte vrelo čelo uz noćno staklo!
i je’n, dva, tri, i četiri,
i je’n, dva, tri, i četiri!
*
kada u skafanderu od veoma osetljive kože
u potpuno bestežinskom stanju
nepokretno ležiš na kauču
i iznutra se sve zamagli od tvog disanja
zatvaraš oči i čuješ kako pevaju
preko reke, iza jaruge, iza šume
kao da su zarđale opruge u kauču
i čekaš samo jedno: da zajedno
sa kratkim dubokim vijcima u pluća
prodre gotovo zaboravljena sila teže
*
i strepiš, i iščekuješ, kada će da osvane
taj dan, kada ćeš konačno da shvatiš
da svet ne stoji na slonovima i kitovima
nego na malenim nemirnim hrčcima
i saznaćeš da se vavilon
nalazi u vermanskom parku
gde deve leže na kartonskim uzvišenjima
sa bujnim perikama izigravaju lavove
i razjapljeni bezdani će zatvoriti vrata
i prvom trolejbusu će pasti trole
ne pridržavajući se rukama, krenuće unazad
domaćice sa matvejevske pijace
i izaći će rezervisti na dečja igrališta
nesigurnim nogama po gumenoj podlozi
da potpuno razlikuju crvenu ljuljašku
od zelenog tobogana, žutog konjića
i napuniće se vaze na fasadi opere
toplim još plodovima juga
i uzreće dabrovi u svojim repovima
smrskanu nogu marisa liepe
i vode će u daugavi postati tirkizne
kao pouka svojim mnogobrojnim pritokama
i okrenuće se glave na francuskoj ambasadi
da vide kako iz dimnjaka opere kulja crni dim
i alpinista će se probiti kroz trnje do vrha pripone
i krenuće i poslednji taksi kod bara čomski
i bernar će tad navući kaput i šešir
a lačpleša će postati ravna i bez izbočina
i pustinjak će se izgubiti na pijaci berga
točkićem kofera lupkajući po pločniku
i ošamariće bakljom ove muškarčine
devojke na ulazu u splendid palas
i bivši zakupci će prevarenim ulagačicama
šapnuti na uvo mnogo suvišnog
kako iz tamnih kanala izviru fontane
kako se iz toplih krajeva vratiš pocrneo
i simpatizeri će izbrisati sa lica osmeh
pobrkavši železničku stanicu i supermarket
i preći će vozom nastalu reku
i još jednom će preći
i izaći će zvezde iz ruku slobode
i sa nebesa sručiće se sunce i pljusak
i ti i ja ćemo leći na travu ispod ginka
i pokušaćemo da ležimo potpuno mirni
S ruskog prevela: Mirjana Petrović Filipović
Priredile: Monika Herceg i Mateja Jurčević, izbor iz zbirke “Ponešto u vezi sa koordinacijom pokreta”, Niški kulturni centar, 2017.