APOTEOZA ZLE KOBI
Nosila je u sebi napetost života u getu
jedan učaureni misère
Parazit tajnih prelazaka preko granice
šibanja u ime mira
i njegovog narušavanja
Navući brnjicu svakome
ko te spomene Ubico
Gde si bio kada su imena – brojevi nestajali
u čestice
čađ koja prekriva
Gde tada behu heruvimi i nebeska svetlost
Usled nove Posvudašnjosti
naučila sam plakati
Da li to znači da sam opet ljudsko biće
komad ljudskog bića
pa ipak ljudskog
Moj Iskupitelj ne živi
Kroz kožu očitavam pokušaj
ponovne sakupljenosti
pritiska bolešljive plastičnosti
klaustrofobične blizine tela i glasova
Nasrtaj stranih ljudskih koža
zarad Neutralizacije
nagnječenja unutrašnjeg Lebensraum
Logor je došao preblizu
On je ipak jedini ostao
opipljiv opseg vlastitog bolnog očaja
pokušaj nalaženja prihvatljivog svemira
Opljačkana duša
Izrabljivač tragedije
Lična gnusoba nepotpune osobe
Koncepcija apsolutne potrošnosti života
Zjapaj usisan u grobni humak
Organizam bešćutnog levijatana
Ljudske patnje
U trajnosti obitava
središte novih zamršaja
Sloboda je sila obuhvaćena ivicom kruga
što snuje i stvara
I zatvara
Mrtav si
Mrtvi smo svi
samo nismo pokopani
LEČENJE
Danas sam u skladu sa samim sobom
napisao sintezu svih mojih dosadašnjih padova
Prvi je bio sestra koja je umrla a nikad nije rođena
Drugi deda koji je zauzet jer gradi socijalizam
zatim otac koji je pisao pisma drugu Titu
ja koji gledam u dušu i postajem manje čovek
Međutim o ljudima se može samo ćutati
jalova svakodnevica to zahteva od naše vrste
Junak heroj princip novi propovednik
prolaznik sa mrenom na oku
bez kažiprsta na levoj ruci
To je ono šta ostaje posle ideala
devet prstiju
jedno oko
prazan pogled potrage za zidom
Metak u središte
briše suze detetu
i vraća majci
u kolevku
MALO O PRASKU
Večeras sam se sapleo o tvoje truplo
Oče ležiš na smetlištu istorije
pod odrima nepostojećih država
zastavama spasilaca i onih drugih
Bosim nogama lomim gvozdenog orla
slomljenih krila
rđom zaglavljenog u tebi
u krvi utemeljenoj snazi i
slabosti čoveka
Šapku izvlačim iz ruševina tvojih kostiju
Savršeno odgovara za nove naraštaje
Sieg heil meine Kommandante
Tvoja propaganda je žuljala svet
onda do krvi
sada tiho nadražuje kožu
Misao odveć primamljiva
iskušava naše sanje i ego
Zato tvoje telo valja sakriti
zločin je nekada potpuno opravdan
Mein Kampf ist unsere Kampf
Moramo pobediti
W
Ja sam bio Ishod razrušenog silovanog grada
bočno iskliznuće promašene Civilizacije
veliko Ne osuđeno na Antisvet
Ipak
to nisam ja to nije moj poraženi grad
Tuđe čestice i obolele kosti izvučene iz kreveta
Ne pretvaraj se da spavaš počinje faza apstrahovanja
Ne-bića
Ne-vremena
Ne-grada
Kroz pukotinu Prostora sazdano je klupko
isprepletenih udova
Tuđih čestica i nekroznih kostiju izvučenih iz kreveta
Sklepani krstovi naslućuju sećanja
izneverenih pokolenja
Neuroni pulsiraju preopterećeni
nakaznom koncentracijom agonije koja nagriza misao
san i dečiju nevinost
što na ulici prodaje deliće sebe
da potkrepi sveopšu Besmislenost
Poljubila si me na pragu računajući na korake
podržala let ne znajući da ulica nosi pad
Nekrolog jednog izgaženog grada
i naših srca zajedno pulsirajućih
nosio sam na dlanu kada su me našli
tako smo otišli u tišinu
ponosno zajedno
