APNEJA U SNU
Ovo smo čekali
Iznova buđenje iznova traženje
Voda peškir čaj umesto mantre
Čekali da bi zaspali
Živeli ustali napokon opstali
Pokrenuli oči udove pluća
Mi smo mesije i čekali smo more
Dvadeset godina šetali po krznu
Po kazni po zamisli
Iz utrobe zemlje ponikle nimfe
Danaje i Sizifi zlatnom kišom
Zlatnom rukom rođeni i vođeni
Oni koji ne stare
Od moljaca nas čuvaju lavande
Od uroka sveci u koje ne verujemo
Grli nas experimentum crucius
Šepamo blagosloveni na kratko
Samo na kratko umrtvljene nas
Izdiše jučerašnja turobnost
I ponovo se umoran
Blagosloveno preneražen budim
I dišem – odeća miriše na pretke
Na vodu na čaj na more jer smo čekali
Da bi opstali
Čekali da bi zaspali