SVEŽINA Pred veče je stizala svežina. Dan je umirao. Dođe mu da se opruži na zemlji. Ispod krošnje. To i učini. (Zemlja će možda preuzeti njegov bol). Bube mile po njemu. Komadić neba među granama. Jedan mravinjak. (I zavetni krst). Livada. Oštra letnja trava. I blago brdašce na kome je. Vreme bi moglo zaboraviti na njega. Bilo bi tako dobro kada bi se ovo dogodilo. Onda bi mogao danima da miruje Na toploj zemlji. Koja bi ga, možda, izlečila. ČOVEK PONAVLJA NEPONOVLJIVO Čitav život sam propustio da bih stigao nekuda u krošnjama se mladilo lišće i vetrila se pitka rakija sa slika sam poskidao likove i čekao ponoćne ptice Sve se završavalo pre nego što bi počinjalo Tako, vrteo sam se, jer jedino je čovek u stanju da ponovi neponovljivo, da ponavlja znak za znakom dok se svod ne sruši.
