DEVOJKE KOJE SMO PRATILI KUĆI
Devojke koje smo nekad pratili kući
sada su dame sa torbama,
ili je jedna od njih ona sedokosa
stara vrana
koja te zveknula
štapom.
Devojke koje smo nekad pratili kući
sede na lopatama u staračkim domovima,
igraju šaflbord u parkovima.
Ne rone više u
talase sa belim kapama,
te devojke koje smo pratili kući,
ne mažu više svoja tela uljem ispod sunca,
ne lickaju se više pred lepim ogledalom,
te devojke koje smo pratili kući.
Te devojke koje smo pratili kući
negde su otišle,
neke zauvek,
a mi koji smo ih pratili?
Mrtvi u ratovima,
mrtvi od infarkta,
mrtvi od neutoljenjih čežnji,
naši snovi su TV-snovi,
a nekoliko nas,
tako malo nas pamti
devojke koje smo pratili kući
kada sunce kao da je uvek sijalo.
Kada se život kretao tako nov i
neobičan i prekrasan u
svetlim haljinama.
Ja pamtim.
ZAGONETKA
Moj komšija je dobar tip, ali me totalno
zbunjuje:
ustaje veoma rano, odlazi na posao;
njegova žena radi, imaju dvoje slatke dece;
predveče on stiže kući, ponekad vidim
decu, na trenutak i
ženu;
do 9 uveče sva svetla u njihovoj kući
pogašena su;
i njegovi se dani ponavljaju tako;
izgleda mi kao dovoljno inteligentan čovek
od preko 30 godina;
jedino objašnjenje za njegovu
šemu je da sigurno
uživa u svom
poslu
veruje u
Boga,
seks,
porodicu.
Ne znam zašto
ali tamo kod njih
večno očekujem iznenadni
lom prozora
očekujem krike i psovke
da vidim svetlo u 3 ujutro
da vidim
flaše u letu
ali već 5 godina
njegova je šema ostala
ista.
zato se
umesto njega
ja brinem za one druge stvari
koje ne verujem
da ih njegova žena
obožava:
„Henk, već sam
bezbroj puta mogla da zovem policiju,
ali nisam.“
Ponekad
dođe mi da ja zovem
pubove zbog njih
ali mislim da pubovi
ne bi razumeli moje
optužbe.
Njihova crvena svetla
pale se i gase
bela lica u tamnoplavom:
„gospodine, nema
zakona
protiv toga što oni
čine...“
Najmučniji posao je
truditi se da živiš
pod posvećenim barjakom.
sličnost namera
sa ostalim ljudima
odvaja budalu od istraživača.
to se lepo vidi u
svakom baru, bilijar-sali
fakultetu, hipodromu
ili zatvoru.
ljudi beže od kiše
ali sede
u kadama punim vode.
prilično je gadno znati da
milioni ljudi strepe od
atomske bombe
mada su odavno
mrtvi.
i pored toga
trude se da pribave
žene
novac
smisao.
a najzad će se Veliki Barmen nagnuti
beo istinit jak i mističan
da ti kaže
bilo je dosta
baš kad ti se čini
da tek počinješ.
