Oda kamenu
Ko balon —
da nema reči, raspolut.
Reč je kamen —
dišem ga.
pijem ga.
Čuvam ga.
Čuva me.
Ne puštaj me, kamene.
Ne puštam te, kamene.
Sveto dvojstvo.
Toplo umotano.
Svetli.
Ne tragaj
Nikad te ne ostavljaju
samo jednom.
Blindirana vrata.
Prolazi se kroz njih,
al’ ti nikako.
Pa se zalepe
za srčani zalizak.
Od prolaznih
postanu tvoja
grudna mreža.
Da l’ pritiska,
da l’ čuva?
Ne diraj,
ne zavlači prst.
Bode.
Samo diši.
Menjaža
Tumaranja, bazanja,
kol’ko oćeš.
U sred dana, po mraku —
ne vidim,
ali ih tražim.
Zarđala sidra.
Sama.
Sve u krug, u krug.
To tako sviklo.
Na buvljaku ima svašta.
Menjaj sviklo za odviklo.
Kad oćeš.
U odviklom —
sve novo.
Probaj u kabini.
Razbašuri se.
Okuraži kožu.
Usmeri oči.
Rasprostrani se po sebi.
Kroči.
