Mamine suze se slivaju u Kokit
Čujem da komšinica spava ispod kreveta.
Prozor moje sobe ima na sebi krst,
ali se niko ne moli ispred njega.
Sutra se selimo u podzemni svet.
U prljavom smo mravinjaku,
štite ga teška vrata.
Ustajao vazduh izgleda smiruje ljude.
Osamnaest stepenika nas deli od neba.
Odjekuje Plavi slon,
a ja i dalje ne znam ko je Madona.
Nemam svoje igračke,
igram se loptom sa nepoznatom decom.
Sirena prekida igru i odlazimo na spavanje.
Mama mi je rekla da pored nas leži žena
koja je preživela pad aviona.
Upoznala sam Strahinju.
Pričamo o bombama.
Tražimo ih po nebu kao sazvežđa.
Više ne razmišljam o svojim lutkama.
Pitam mamu zašto plače, a ona ćuti.
Miserere Mei, Deus
iznenadne gorke suze
istopile su mermer Sagrada familije
uzimam gutljaj njegove krvi
uz zvuke nasnimljenog hora
u Boga ne verujem ali se sve češće molim
pevam Dodole i čekam kišu
u Granadi je sigurno suša
pomislih i zgazih u baru
Tablić
bacaš kraljicu
brojim ti štihove
dok gledam tvoje neravnine
nadam se gubitku
