Canis Minor (Mali pas)
pauk joj je duž nogu
ispleo crnu mrežu
na glavi joj je rasla
lepeza lakovanih šiljaka
njen kosmati pratilac
zadavao je ritam
batom jastučića po kaldrmi
pri dodiru vlažnog nosa
smekšavale su oštrice trave
nijedno od njih nije primetilo
beg sunca sa uglačane glave
škripu napuklih đonova
kao lopata u zemlju
metalna martinka se zavukla
u poziciju repetiranja
ispod ćosavog stomačića
i odbacila ga visoko u nebo
da dopuni sazvežđe
Canis Minor
Saudade
azuleho šare
sa pločica zgrada
razlivaju se
po talasima reke Težo
gledam je
zajahanu mostom
najdužim među
evropskim zvezdicama
odbacujem strojeve
belih pomoćnika
koje sam oslobađala
iz srebrnog celofana
ramena stoje
na mom telu poput
sigurnog akrobate
na žici
gnjurim lice
u pastel de belem
sisam žinžinju iz otvora
toplih zidova
danima se budim
u skvotiranoj fabrici
gde mačići naskaču
na šuplje prozore
pod nebom podeljenim
na crveno i zeleno
gledam taj betonski put
preko reke
na tren bljesne slika
mojih udova od praha
koje je na beogradskom mostu
razduvao vetar
Naricaljka
znojavi u bokserskom ringu
tata i brat
o zidove praznog gledališta
odbija se samo moja pesma
Poznavala sam Marijetu
devojčicu sa zatočenim zubima
riđim zvezdama na obrazima
mastiljavim peticama u knjižici
živela je u kućici za barbike
zato je napolju uvek skakala, skakala
glupačo jedna
zašto skačeš tako
rekao bi njen otac, bivši bodibilder
i reli trkač
devojke, da vam pokažem
kako sam vozio na trkama
točkovi su krnjili ivice provalije
kola su potukla vetar
na putu za borove šume
i vodu koja juri stopala
leto je skliznulo
kao sunce kad čučne iza obzorja
i još dvadeset puta nestajalo
dok nisam srela Marijetu na ulici
kad sam joj pružila ruku
da je pozdravim
preskočila me je kao kengur
iza mojih leđa krenula je ka sutonu
u vis skačući, skačući
Rano sam počela da čitam Kafku
za petnaesti rođendan
dobila sam neobičan poklon
plavu kovertu
bez crvene mašne
u sudnici sam bila jedina tinejdžerka
ostale zvanice
nisu izvodile rođendansku pesmu
već kakofonični epitaf brojeva
član 4.2 zakona o…
…redni broj 5a iz odredbe 29…
člana iz stava 15…
branilac, nipošto državni
već moj tata
za drugog nismo imali para
nek optužena ustane
zidovi su se ugibali
plešući ka meni
sa svakim zvukom čekića
dugački udovi aparature
laokonski me obavijali
nisam više mislila
o dečaku iz škole
koga sam sredom
viđala u kabinetu za tehničko
izvedite je napolje da plače
dok donesemo presudu
nakon svega
tata me je odveo na burek
otopljeni sir pušio se
među tankim slojevima testa
bio je to
najbolji ukus
uslovne slobode
Pjesme su nastala u okviru pjesničke radionica sa Zvonkom Karanovićem
