1
nosila sam sebe u zubima
u bilo koji grad
za leđima su ostajala
upaljena svetla
(valjda mi od nazad svetli put)
učila sam da kažem "dobro sam"
kao što se uče strane reči
nikad pravilno ne legnu u grlo
nosim svoju prošlost kao malu
mrtvu pticu kojoj ne mogu
da nađem mesto za grob
2
rasla sam u najvećoj ravnici brdovitog Balkana
kraj polja suncokreta
izgledali su beskrajno kao tuga
rasla sam međ' div-ljudima i čo'ek-ženama
i sedam prvih godina uz prababu
rođenu pre Prvog rata
(najmekša moja Kata)
sedam prvih godina. sedam prvih sahrana.
smejala sam na sahranama
rasla međ grobovima
bivala uvek viša nad svakom rakom
rasla sam pod plamenom sveća
uz zvuk zvona sa katoličke i pravoslavne crkve
i zvuk jauka iz grla majke, sestre il' ćerke
crne marame mog detinjstva
u čvor su svezale kumovu slamu
ne idem više na svadbe i sahrane
nisam mogla da se udam a ni da umrem
već mnogo godina sam jednako visoka i teška
predugo ne rastem i zato me sve boli
3
valjalo bi se ponovo zaputiti na hod po žici
izvan sve i svja
do u sebe
razodenuti strahove
noktima razderati grudni koš
pa stiskati sopstveno srce
u ritmu na kojeg je naviklo
ni manje ni više od toga
dvostruka spirala
tik ispred nosa
potvrđuje - još samo malo
sa tim ’malo’
zavodim ravnotežu
da ravno težim
dok jedna ruka pokreće srce
a druga pridržava čeljust
ništa ne sme da podrhti
još samo malo
pa ću poći
4
nikada nisam uspela da nahranim oči
možda ne poznajem pravu glad
korenje mi je na list izašlo
izniklo perje na jeziku
roptanje kao molitva đavolu
izrovalo temelj odsustvu sumnje
povremeno dodirivanje jagodica
ne prizemljuje
stoput sam umrla u snu
nije bilo strašno ni teško
stoput sam sanjala svoju smrt
bilo mi je svejedno
