Pepeo koji pada označava put
pamtim
tri broja telefona
pet datuma
lica u koja sam
gledala bar deset sekundi
pamtim i mnogo imena
svaku neprijatnost
telefone sa malom antenom
kad nestane internet
neću biti radio-amater
koji šalje poruke
u etar
ni lepiti po banderama papire
sa kojih možeš da otcepiš
moj kontakt
sipaću pepeo po snegu
da označim put
od tebe do mene
da ne bih pogrešila ulicu i broj
i dobila pismo nazad uz poruku:
ovde ne živi niko
ko može da ti pomogne
Šest metara od mora
pojedine su obale
strme i nepristupačne
druge ograđene
i zapisane u katastar
imenom, prezimenom i brojem
na nekima se nalaze table gde piše:
na prodaju
koliko košta metar obale?
da u njemu mogu slobodno kvasiti stopala
i doći do mora
ničijeg
Divlja plaža
Tragovi na leđima nastali od dugog ležanja,
majica što se lepi uz pocrvenela ramena,
ovog leta, zamena su za dodire.
Ne dirajte muzejske eksponate
držite se na bezbednom odstojanju.
ne trčite.
izbegavajte oslanjanje o vitrine i zidove.
odložite prtljag na ulazu.
ne ometajte druge posetioce.
suzdržite se od preglasnog smeha i buke.
isključite blic na fotoaparatu i telefonu.
uklonite sve tragove posete.
potrebno je da znate:
ja sam muzej
Pokrov
čula sam za ženu
kojoj niko nije video
ni lice
ni telo
ni kosu.
posmatrala je svakog
kroz sitnu mrežicu.
jednom su sa nje
sklonili i mrežicu
i crni čaršav.
samo jednom.
nakon toga
ni ona
nikog nije videla.
*Pjesme su nastale u okviru pjesničke radionice Zvonke Karanovića