Mogu li da ti kažem nešto?
kad sam u osnovnoj
obukla suknjicu prvi put za školsku žurku
dobila sam kompliment od dečaka koji mi se sviđao
da sam privlačna kao Đina iz Srećnih ljudi
kad me je mama prvi put našminkala
za malu maturu
svi nastavnici su me hvalili
da im izgledam kao anđeo
kad sam u srednjoj izblajhala kosu
vršnjaci, prijatelji na fejsbuku, nečiji muževi
su mi govorili olako
kako sam seksi
kad sam na fakultetu skratila šiške
Cane iz Partibrejkersa mi je rekao
Ana, mogu li da ti kažem nešto?
Mnogo si lepa
kad sam nakon raskida počela da nosim dekoltirane majice
sve muškarce je odjednom zanimalo moje mišljenje o bilo čemu
i niko nije oklevao da mi kaže kako sam pametna
poželjna i drugačija od drugih
Ja sam tvrdoglava i svojeglava
ne slušam šta mi drugi govore
čak ni ako zvuči dobro
jer mi treba više od
hvale moje spoljašnjosti
da bih se osetila lepom
kad me je prošle godine ostavio dečko
moja ličnost je tad napukla i raspala se,
skupilla sam slomljene komade sebe,
videla ono što drugi samo naslućuju -
svaki delić mene je autentičan i poseban,
tek kad sam se sama uverila u to
onda sam postala lepa.
Brat me je naučio da navijam za Partizan
Zadivljuje me način na koji voliš Partizan
Za takvu vernost je sposobno samo dete
koje ponovo postaneš svaki put kad se zaore tribine,
ona je najčistiji deo tebe
Romantika koja nije u lepim očima,
sigurnost koja nije u majčinom zagrljaju.
ono što ja nisam, zbog koje živiš,
ni devojka zbog koje si iznova umirao
nekad i namerno
Tebi je to Kecmanova trojka
Ne smeta
jer znam da tako ne mogu da se vole
ljudi, previše stvarni,
ni drugi timovi,
koji ne pričaju petparačke priče naših života
Brojim koliko puta
te nisam slušala kako nas iznova opisuješ njima
i čudim se kako
sam se setila svake reči
o Partizanovim pobedama
one večeri kad si prestao da govoriš o njima,
i pokazao kako može da
se izgubi životna utakmica
Kad smo bili mali
obećao si mi
da ćemo da živimo u Humskoj
i gledamo utakmice sa terase?
Samo ti i ja,
bez komplikovanosti odraslih
Ja sam se izgubila
u nadi da ću naučiti da postojim
bez stradanja drugih,
ali si ti sačuvao
mogućnost da vidiš crno-belo.
Bogati ne plaćaju račune
majka je zaradila diskus herniju
otac nesanicu
brat je zaradio traume
ja napade panike
novac nismo zaradili
bili smo bogati po drugačijoj valuti
Večiti derbi
Oštrim ivicama mojih polomljenih želja grebem lutrijski tiket na tvojoj koži.
Zlatna medalja u trci stoicizma je kraj naše nemoći i moje poezije.
Mrziš li me još uvek pomalo kao ja tebe kad se igra večiti derbi?
Ana Ilić, Oporavljam se od Hegela, Prometej, Novi Sad, 2025.