LOVINA
Na udici ljudi
uranjaju u reku, a
Sava ih ne primećuje
kroz svoj tok nosi
lopte krpare
poruke bez boce i špikovanu ribu
ogledam se u vodi
od mahale u njoj
ne vidim svoj odraz
IDEMO DALJE
Na stolu manikin
obučen u prašinu
okrenem mu glavu ka prozoru
on ne zna
gore je nebo
podižem mu ruke
da se raduje
DECA
Seoski ringišpil u rukama mog oca
u kiši konfeta lete papirnate kapice
kroz sparni početak septembra
prolama se dečji aplauz
trapav je i životan
iz njihovih očiju
iskre prskalice
pevaju mu rođendansku pesmu
čovek planina stopio se s njima
skupio u rumenilo
iznad sede brade
podigao ruke
kao u proslavli
pobedničkog gola
moj mentalni fotoaparat
okinuo sliku
kad u svom roditelju vidiš dete
više ne možeš da se ljutiš