Ovde u planinama polako prolazi vreme,
Sedimo kraj mostova, šetamo kraj vodopada po sav dan,
Hvatamo ribe u potoku što ne znaju kud streme,
Polako prolazi vreme kad si utonuo u san.
Nekad sam imao dragu, lepu i dobru i blagu,
Dok joj je mati kuvala sedeli bismo na pragu,
Gledali zvezde što jezde, gledali zvezdan bezdan,
Polako prolazi vreme kad si svom snu na tragu.
Nema se zašto, nema se kad,
Ići na vašar, ići u grad,
Nema se zašto ići gore i dole,
Nema se zašto ni izići kad se dvoje vole.
Polako prolazi vreme kad u ovom kutu sveta,
Zurimo pravo preda se, s prirodom smo se slili,
Kao bulka što cveta, za jedan dan, sred leta,
Polako prolazi vreme, i vene, i bledi, i čili…
Preuzeto iz: Stereo stihovi u izboru i prevodu Dragoslava Andrića
