######
nosio sam plavi blokčić
da napišem
da nacrtam
izduvam nos
kad pišem
pišem jednostavno
kad crtam
crtam trougao
kad duvam nos
zavrtim i gradove
kroz trepavice
ležao sam nepomično
obliven hladnim znojem
dečaci su se i dalje tukli
a ja sam ležao
plavom dečaku ispalo je oko
plačnim glasom vikao je
zvaću tatu, zvaću tatu
mene su oborili
ali sam jednom dečaku slomio zub
tri devojčice preskaču lastiš
posmatram njihove tanke noge
kako se ljuljaju na obdanici
veliki je odmor
i sve je uobičajeno
plavi dečak vrišti bez oka
niko ga ne čuje i ne mari za njega
gledam ga kroz trepavice i razmišljam
znam kako izgleda slomiti zub nekome
nepravda
ponudio sam žulijet da platim kartu
ali ona je rekla zašto kad sam ja iz švajcarske
u tramvaju žena prosi govoreći
20 dinara za lek
za moju ćerku
njeno lečenje
za moju ćerku
njeno lečenje
njen lek
20 dinara
u tramvaju niko nema 20 dinara
ili ne želi da joj da
osim žulijet
setio sam se svoje majke
koja mi je takvim tonom rekla
ostani u plićaku
ne idi duboko
sava je nepredvidiva
progutaće te vir
ali nema mama virova u savi
poješće nas mrak
progutaće nas siromaštvo
skrolujem vesti na telefonu
u kojima piše nešto o americi i rusiji
i razmišljam koliko mi te dve stvari
baš ništa ne znače
a 20 dinara nekad mnogo
autodestrukcija
noćima u predgrađu
ljudi sede na dvorištu
i možeš jasno da čuješ
kako se svađaju
ogovaraju
ili ćute
helikopter je danas prskao komarce
i deca su ponovo trčala za njim
deca to uvek rade
žele da lete
a predgrađe ih vuče nazad
u dvorište
dečurlija
u staračkom domu
portir uzima dokumenta
radi stroge formalnosti
kao da možemo nauditi starima
još više nego do sada
deda je sinoć umro
došli smo po telo
portir opet obavlja svoj posao
vazduh je težak i svi ćutimo
a dedini drugovi se njišu
kao deca na sunčanom danu
telo smo dobili na ležaju
a deo stvari u crnoj kesi za đubre
u kesi su:
plavi kačket
naočare
brijač
sat
dve svečane košulje
pantalone
i cipele
nije mrtvo telo ono što rastužuje mog oca
već životi spakovani u kesi za đubre
dedu smo sahranili skromno
na groblje mu više nisam otišao
pamtim samo njegove drugove
koji se njišu kao deca na sunčanom danu
pametnjaković
isusove reinkarnacije
se svađaju oko toga
ko je veći mučenik
dok prave spiskove
slobodni ćete biti
kada vam duše budu pevale
moj tata je bio moćni rendžer
šta je bio vaš?
religija
u milionima gradova
ljudi skrivaju pogled od sunca
i nose naočare kao da je sunce
najstrašnija stvar
da je moj bog odraz mog lica
dok gledam u kašiku
mornari bi mi svilenim maramama mahali
gejše bi mi ljubav nudile
žonglirao bih meteore i jeo željezo
a tebe bih zaboravio
pre nego što sam te upoznao
govorio bih ti da si glupa
da me ostaviš na miru
i da prezirem miris ruzmarina
ali moj bog nije odraz mog lica
dok gledam u kašiku
jer moj bog je sunce
pa i ja kao i svi
čkiljim
i čekam da me poljubiš
ja
kada je mesečina jaka
tmina nadvije slovenačku istru
i vetrovi oteraju ljude u domove
mogu kristalno jasno da vidim
veneciju
hajde da pojedemo
kruške koje imamo
i zakoračimo mokrim telima na nju
ljuske ribe se presijavaju u milion boja
ležimo u moru kao bogovi u vrtu
na moja ramena dižeš noge
jedeš kruške i osećaš plimu i oseku
jer sama ćeš uvek moći da spustiš ruku
i prstom dodiruješ veneciju
čarli je mi, mi smo čarli
čarli bi da kodira
neprogramirane aktivnosti
piše dobro kao da živi na moru
hoda naopačke trotoarima
čarli bi da putuje
deli stihove koji ne umiru
piše tekstove bez slova
svi bi bili čarli
iako nikad neće biti
kao modrice koje bi bile nebesa
