Ona ga posmatra kako pliva
Veronika odloži tašnu na beli plastični stočić, zbaci ružičaste japanke i smesti se na ležaljku. Uhvati Heroldov pogled; on sedi na obodu mola i preko ramena gleda u nju dok uranja stopala u jezero. Nag je. Ona nije. Ima na sebi tamnosivi jednodelni kupaći kostim sa zelenim ukrasima. Ne smeta joj da bude gola u uzavreloj strasti, ali u suprotnom stalno se muči sa smeštanjem grudi. Zašto muškarci dižu toliku frku oko golotinje?
Nema nikoga ko bi ih video ovde u usamljenoj kolibi Heroldovog ujaka Dejvija, na šta ju je Herold podsetio nekoliko puta – kad su se pakovali; na putu, dok su vozili; i ponovo kad su se raspakivali – nije baš suptilno nagoveštavao kako bi uživao kad bi ona pokušala da provede nekoliko dana bez odeće. Znala je kako ume da bude previše napeta, ali ne bi dozvolila da joj bude neprijatno samo zarad Heroldovog užitka. Bez obzira na to, pre no što su se sasvim spremili za odmor pokrenula je razuzdanu seksualnu lavinu – radeći nekoliko stvari koje je znala da naročito voli – ne bi li se postarala da ne shvati pogrešno njenu dolazeću obučenost.
Ovo je sada Heroldova koliba. Takođe i njena. Njegov ujak je umro i ostavio mu iznenađujuće pozamašno nasledstvo. Ne baš dovoljno da od njega provedu ostatak života, ali dovoljno da sprovedu neke važne promene i unapređenja. Iako Herold neće primiti glavninu imanja do sledeće godine, ona već pravi planove s tim novcem. Te ideje nije podelila s njim. Kad god pričaju o planovima i budućnosti, to se pretvori u svađu. Herold se uspaniči zbog planova.
Herold se kezi i maše joj. Ona zeva i odmahuje mu. Obično joj se prispava nakon seksa.
On ustane. Zbog načina na koji rano popodnevno sunce pada na njegove zlatne uvojke i široka, izvajana ramena, izgleda kao Apolon, grčki bog sunca. Onda upropasti trenutak. Dok nezgrapno skače u ludački veliko privatno jezero, bez trunke gracioznosti, Herold više podseća na pajaca nego na boga.
Blesak s neba joj pada u oči, pa poseže za tašnom. Pronalazi naočare za sunce i stavlja ih.
Posmatra Herolda kako pliva. Pada joj na pamet da on pliva onako kako živi: nasumično, bez ikakvog stila i plana.
Ona se oseća sigurno, bezbedno kad planira svoj život. Kad ne planira, oseća se napeto i povučeno.
Veronikina karijera je na pravom putu. Skoro je unapređena u marketinškoj firmi. Za proteklih pet godina dobila je tri pozamašne povišice. Radila je marljivo i planirala oprezno ne bi li zaradila te nagrade. Želi partnera za sebe i ostvariće to.
Herold je upravnik prodavnice glavne filijale lokalnog nezavisnog lanca koji se bavi prodajom diskova. Zarađuje manje od duplog iznosa minimalne plate; ne može se više popeti na toj minijaturnoj korporativnoj lestvici; a i nema drugih ambicija. Radi u istoj prodavnici svih dvanaest godina koliko su zajedno. S dvadeset dve, ona nije mogla da predvidi kako će se stvari odigravati, s obzirom na to koliko su njih dvoje bili različiti. Koliko su i dalje različiti. Možda više različiti nego ikada ranije. Herold je jednostavno bio taj visoki, opušteni, luckasto šarmantni, fini momak koji se ljubio bolje od svih. Naravno da se zaljubila. Naravno da se udala za njega.
Pogledajte ga. Čak ni ne pokušava da upotrebi bilo koju tehniku. Zar ne bi mogao makar da isproba prsno plivanje? Ili kraul? Ili bar kučeći stil? Ne – on se samo bacaka okolo, jedva se održava na vodi. Čak ne može ni da pluta sa sigurnošću. Ponekad ume da ispadne pravi moron, a ona zaboravi da ga voli.
Ironija je u tome što Herold obožava vodu; ona ga privlači na gotovo mističan način. Ali ne zna kako valjano da pliva. Herold je takav po svim pitanjima. Nikada nije uspeo ništa da nauči. Voli muziku i zna više trivijalnosti nego što bi iko ikada želeo da čuje, ali ne ume da održi melodiju, da pročita partiture niti da svira neki instrument.
Nije reč o tome kako stvari funkcionišu, kaže on, važnije je kako one žive u tvojoj mašti. Šta god to značilo. Njoj zvuči kao racionalno objašnjenje lenjosti.
Ali ipak, Herold nije baš lenj. Obavlja više zadataka nego što je potrebno i ne žali se. Posvećen je svom beznadežnom poslu. Čak i vežba: ide na trčanje svakog jutra pre no što se Veronika probudi, onda je budi žestokim, znojavim seksom. To joj se dopada. Da uvek otpočne dan uz kres. Ili dva, ponekad.
Ono što je lepo u vezi s Heroldom jeste to što iskreno voli žene. Većina muškaraca kaže da voli žene, ali to nije baš tako. Ne možeš s njima, ne možeš bez njih – geslo je koje većina tipova više ne priznaje, ali ipak tako misli. Ona to primećuje u njihovom nedostatku empatije, nestrpljivosti u pogledu bilo čega što ne mogu smesta da ščepaju – poput ženskog pogleda na svet. Poput ženskog načina obavljanja stvari.
Herold je drugačiji. Njega beskrajno fasciniraju žene. Čita uglavnom ženske autore – fikciju, filozofiju, feminizam, memoare, šta god. Među njegovim omiljenim pevačima i muzičarima nalazi se veliki broj žena – nisu to razigrane gologuze šmizle, već prave muzičarke, uključujući džezerke, kompozitorke, pankerke, rokerke i mnoge predvodnice mešovitih žanrova koje je teško igde uvrstiti – za većinu Veronika nikada nije čula. On ima istančan ukus pri odabiru prave garderobe i nakita za nju – često je reč o stvarima koje ona nikada ne bi ni pomislila da isproba.
A Heroldovi poljupci… ne kao uvertira za nešto drugo, nego kao da je sam poljubac taj koji je važan. Kao da je ukus žene u njegovim ustima najslasniji od svih ukusa.
Kao da je ukus Veronike najslasniji od svih ukusa.
Ipak, pita se hoće li moći da raskine s Heroldom.
Zapravo, trebalo je da ode pre nekoliko godina. Ali Herold je srdačan i snažan i nepokolebljiv. Ugodno je živeti s njim.
Ona želi više. Možda će ovaj novac malo poboljšati život, ali sam Herold se neće promeniti. Neće iznenada početi da se oblači elegantnije. Neće započeti novu karijeru koja bi ga naterala da mrdne s mesta. Neće naučiti nešto što bi moglo suštinski da obogati njihove živote. Pristala bi i na to čudo. Ponekad fantazira o tome kako Herold gaji neku mračnu tajnu koja bi, kad bi bila otkrivena, potpuno izmenila njeno mišljenje o njemu i njihovom zajedničkom životu.
U trenucima kad nije ušuškana u udobnosti njihovog doma, Veronika se često stidi svog braka s Heroldom. Desi se da sama obavlja neke poslove, ili da šeta s njim, ili da večera s prijateljima, ili razgovara s kolegama, i onda je to strefi. Stid. Nepodesnost. Svi ostali u njihovim godinama izgledaju tako odraslo, kao što Veronika želi da bude. Ali ona se oseća sputano Heroldovom trajnom, neizlečivom adolescencijom.
Tri puta ga je prevarila u protekle dve godine. Herold to ne zna. To bi ga dokrajčilo. Pa, saznanje o dve prevare bi ga dokrajčilo. Treća bi ga verovatno uzbudila i možda bi bio donekle povređen što nije bio uključen. Njena instruktorka joge, Ingrid.
Međutim, bilo bi surovo da mu ikade kaže za drugu dvojicu. Jedan od njih bio je Tim, ambiciozni i uglađeni kolega na pozajmici iz londonske kancelarije. Da nije bio oženjen, ozbiljno bi razmotrila opciju da napusti Herolda zbog njega. Drugi je bio Gustav, kršan i potpuno neadekvatan tip kog je upoznala u teretani; bio je previše grub s njom i njegovo ophođenje prema ženama bilo je praistorijsko, ali svršavala je, snažnije nego s bilo kim drugim – vrištala je kao porno zvezda. Koliko god da je Herold bio vešt, s njim nikad nije vrištala. Ipak, nije sve u seksu, a ona je jedva mogla da podnese Gustavovo društvo, osim ako njegov kurac ne prodire u nju. Veza s njim se okončala pre samo nekoliko nedelja.
Kakav je sad to metež? Uh.
Da li je on…?
Da, Herold je u nevolji. Mlatara rukama previše nervozno da bi išta dobro iz toga proizašlo; guta više vode no što može da iskašlje; i predaleko je od mola i obale.
Mmm. Ovo nije isplanirala… ali nije ona sasvim neprilagodljiva. Herold bi trebalo da se ponosi: stalno je tera da bude fleksibilnija i spontanija.
Veronika se ne pomiče. Heroldu izgleda kao da je zaspala, s naočarima na licu.
Posmatra ga kako pokušava da otpliva na neko bezbedno mesto. Ne deluje kao da će uspeti.
Klod Lalumijer, “Nokturni”, s engleskog prevela Nataša Srdić, Partizanska knjiga, 2016.
Knjigu možete nabaviti na: Partizanska knjiga