Biografska
Mene je majka umalo rodila
U kombiju na pola puta do porodilišta
Dok je vozio stric
Jer je bio trezniji od tate
I jedini kod kuće
„Je l’ muško?“ pitala je komšinica
„Muško s greškom!“ rekao je tata
Eh tata, da znaš da si bio vidovit
Od ženstvenosti i danas imam
Samo tu grešku – žensku pišu
Nije se osvrtalo na oktobarsku kišu
Pilo se tri dana u moje ime
Iako ga tad još niko nije znao
Pa četvrti nije bilo šta da se jede
Al kad je bal nek je bal, beg nije cicija
„Zvaće se Dragana
Po mojoj babi Dragici“
Odluči tata, a mama obori pogled
„Nek bar bude draga i mila“
Prozbori, al nije ni snila
Da ću da radim isključivo ono
Što mi je srcu drago
Da ću biti drska i preka
Umeti stati i ostati
I pobeđivati i nemilo i nedrago
Nisu imali za Pampers
„Peri pelene u ledenoj vodi sa bunara
Ili je grej na smedervcu, snašo
Kad si se jebala bilo ti je slatko
A posle jebanja zalud kajanja"
Al šta zna baba s jezikom zmije
Ima kajanja, ima bola, ima i depresije
„Htela sam da te uzmem
I da skočim u onaj bunar
Da skratim muke i sebi i tebi
Jer ne pada iver daleko od klade
A para se na paru lepi
I tebe čeka čemer i jad
Za druge je mir, sreća i sklad“
Beše i majka vidovita
Al’ ja za sudbinu ne marim
Dajem svaki atom snage
Da budem srećna kad ostarim
„Ona je prva od nas koja ima fakultet
Ona je jedina koja može da obiđe svet“
„Nas dvojica sami s tobom
A ti plačeš, muči te tiba,
Malo čaja, pa malo mleka,
Opet čaja, mleka pa piva
I kad se ukakiš – kô nova
A bila si lepa ko anđeo, Dado“
Moj stric je znao lek za sve
I umeo da prepozna lepotu
Pekao mi pomfrit i vodio me na pecanje
Šteta, samo četrdeset godina osta u životu
Tetke su me poljubile u obraz
Pa zato sad imam rupice
Kažu deformitet nekog mišića na licu
Al’ nauka priča koješta, to je
Da sahranim suzu u tu jamicu
Zato nemoj da lažeš sebe
Da možeš da mi lomiš srce,
Mamiš suze i skidaš krunu
Ja nosim u tim plavim očima
Teret poslednjeg izdanka loze
U njima svi moji preci trunu
I svi oni sa mnom svetu prkose
I štagod kogod kaže, ja oca čujem
„Ti si ćerko tatin sin,
sa tobom se ponosim“
Ne volim krastavce
Kao puž, da ne bih bila golać
Tamo gde odlazim
Tovarim u ranac i što treba i što ne treba
(Ako niko kifozu nije rešio teretom
Biću pionir u toj kineziterapiji)
Na sav taj tovar
Tata tura i svoje krastavce
Punu kesu, da mi se nađe
Domaći su, kaže
Ali, tata, ja ni ne volim krastavce
Ovde mi svekrva sadi papriku i krompir
Od toga mogu da živim
Ovde bolje razumeju moje potrebe
Nikad to nisi umeo
Mrzela sam te zbog toga
Sada gulim onaj krastavac
Obazrivo, kao da ću raseći
I tvoje prste
Koji su ga vredno zalivali
Čupkali travu da ga ne ometa u rastu
Eh, da si bar mene negovao tako
Meni je uvek bila suša
Ljubav – ko kapi za oči
A čupalo se žito mesto kukolja
Potkresao se svaki komad
Talenta i samopouzdanja
Nema veze, tata,
Konačno sam otpustila
Koliko se da
(Komad traume uvek ostaje negde duboko)
Žvaćem onaj krastavac I
znam da je značio:
Volim te, sine, možeš ti to
