*
Ja nemam usne
koje ljubim
nemam telo
koje grlim
oči da u njima
tonem.
*
Materija se oslobađa
kroz mene
zaboravlja
skida ljušture
raspada se
u sladostrašću
diše
oseća najnežniji
dašak
osluškuje huk
stoji naga na otvorenom
prozoru
u mračnoj sobi.
Belasa se
na mesecu
kao riba na dnu
brze reke.
Gleda u zvezde
što probadaju
meso
drhti od daljine.
Treperi voštanica
kaplje med
crveni nar.
Crna kupina
na vrhu jezika
ugrižena
do krvi
razliva se
šapuće prekriva
usne.
*
Kada ona postoji
kretanje je moguće
prostranstvo je
neću se ugušiti
zaustavljen u kamenu
zalediti se
kao pradavna paprat
spore što otkucavaju
na hiljadu godina
raspršene u božjem dahu.
Dragoljub Stanković, “Pohvala slabosti”, Partizanska knjiga, 2021.
Knjigu možete nabaviti na: Partizanska knjiga
