SMRT
Nema dana da paroh ne objavi
smrtovnicu nekog našeg emigranta
Onda se skuplja novac
kako bi valjano mogao da se sahrani
u svojoj domovini
To uliva strah među ljudima
Kao da je smrt uvek nešto novo
Nema dana a da neki cvet ne umre
BEG
Treba pobeći odavde
Ali i sa onog mesta na koje idemo
Otići na sasvim neko treće mesto
I odatle pobeći
U bestraga
To znači nigde
To znači da stojiš u mestu
Sva sveta mesta zauzeta su
POVRATAK
Vrati se ovde kod nas
Kaže mi prijatelj
Napiši neku knjigu
O gradu
Gde si rođen i gde ćeš
Sasvim sigurno na počinak
Vrati se ovde kod nas
Jer kao da nikad nisi ni odlazio
JEDNA DESETNICA U MELIHI
Sa samo sedamnaest evra živeo sam deset dana
Na obali mora
Špagete iz kesice vadio sam kao slamčice
Žmureći na jedno oko
Kuvana jaja jeo sam zajedno sa ljuskom
Cigarete kupovao na komad
Samo uz jutarnju kafu
Osluškivao vetar
I čitao kao lud
Ne saznanja radi
Nego da bih zaboravio na glad
Radovalo me je to
Što sam mogao da opipam svako svoje rebro
LEKCIJA
Ostrvo me je naučilo
Da smrt moraš sačekati pribrano
Jer ako želiš da bežiš
Aerodromi će već biti puni
Preko vode ne možeš, razumljivo
Progutaće te struje i razbiti o stene
Ni krila nemaš pa da možeš
Tako lako da se domogneš kopna
Ne pomaže poznanstvo sa carinikom
Ni viza sa pečatom u pasošu
Zato se okreni na bok
I spavaj
Budi barem jednom ti to ostrvo
POČETAK PROLEĆA
Sahranio sam ženu
Bio je početak aprila
Uredio grob
Postavio jaku ploču
Sa nadom da odatle
Nikada neće moći da izađe
Prodao sam kuću i košnice
(Na njivi će ostati strn i strašilo)
Decu poslao u svet
Onda sam otišao
Sa jednom jedinom željom
Da u tom traganju nikada
Ne pronađem sebe
ULAZAK U VISOKI SVET
Garancija za ulazak u visoki svet
Poznanstvo je sa akademicima,
Ništacima, političarima
Da bi ušao u šumu
Dovoljno je da se osloniš na drvo
I osluškuješ adađo sova, leptira i divljači
PROGONITELJI
Nikada se nećeš osloboditi od progonitelja
Oni postoje kao što su obale na rekama,
Kiseonik iz vazduha
Neminovna su njihova prisustva
Oni te okružuju jer je to stvar metafizike
Možeš sačuvati i bilans i balans
Ali ne računaj da će oni ikada otići
Kao što osvajači nikada ne odlaze
Sa okupiranih prostora
Barem ostave iza sebe banke i jezik
ANA MENDEZ
Nije mi bilo lako da je pitam
Ali sam ipak pitao:
Zašto devojke iz predgrađa Ria
Imaju prelepe zadnjice
Rekla da je to zato što su se mešali
sa crnim ljudima
Njena majka, nekada servirka
Pripadala je kasti robova
Na plaži Sent Džordž
ulazim u Anu
Mešam belo i crno vino
I vidim sve te boje
Melezno ludilo
ČINJENICE
Emigracije su male smrti
Sve što spakuješ u kofer
Može da završi zauvek
Na nekoj tuđoj obali
Niti znaš zašto si otišao
Niti zbog čega od sebe bežiš
Teši te jedino to
Što znaš da velike smrti
Ne postoje
