BOMBARDERI
Jednom smo gledali bombardere
Beše to osećaj nemoćnosti bez straha
Nismo mogli da ih dotaknemo
Ali smo ih barem muški proklinjali
Sada su nam bombarderi u tržnicama
Za govornicama
Na naslovnim stranicama
Pod jorganom između supružnika
Kod dobrog komšije na slavi
Oni su nam saborci, sabraća
Rod rođeni
Njihova reč se poštuje i celiva
Još jedno urezano slovo
U našim azbukama
KAD JE OTAC BIO BOG
Nisam imao vremena za oca
Da ga hranim, vaspitavam i oblačim
Da ne bi noću nazebao
Nikad ga jorganom nisam pokrivao
Obuzet nekim mislima
Bez mene je rastao
Bez mojih saveta i preporuka
Kroz život se sam probijao
Nijednu paru da mu dam
Devojku u grad kad je izvodio
Onoga jutra kad je umirao
Ni igračku mu nisam kupio
PROSTOR
Prvo smo pobegli iz države
Zatim smo pronašli izgubljeni grad
Dali su nam kuću na poklon
Zatvorili u sobu
U sobi beremo žito
Prosejavamo brašno
Tronožni stočić skakuće od sreće
Što je sa nama
Suvim hlebom hranimo zidove
Tu jedemo, dišemo, slavimo i spavamo
Sa plafona kiša vlaži nam oranice
Brave i ključevi, to su nam granice
Soba nam je ostava, škola i promenada
Nekad nam država beše mala
Sad nam je soba cela domovina
