Zveri izlaze iz tela
iz stomaka, mahom
iz ključne kosti
iz laktova
iz mladeža na čelu
i na stopalu
iz krčanja creva
iz praskanja žuči
iz utrnulih utroba
iz džigerice sa lukom
izlaze iz pete
(ako su male i načitane,
a divljenje im je uzajamno)
zveri izlaze iz jezikâ
otresaju kapljice vokala
koje bi da opišu raspon
da se rastegnu
u ovom prostoru
u ovoj kadenci
graničnih govora
na mestu prelaza
još amorfne
zauzdanih vratova
zveri izlaze
iz sna životinje
ne spavaju dok ih gledamo
spava njihova strepnja
i sanja našu odanost
i od tog sna
buncaju zveri
i pište i plaču
i škrguću zubima
(koje su ostavile iza sebe,
posejale po putu,
ako su sklone mistifikaciji)
dodir im se meri
udaljavanjem galaksija
i linijom zalutale komete
izvire glava iz glave
glava psa izrasta
iz temena mačke
izbija iz travnjaka
iza ograde
od divlje kamilice
ruka iz ruke
i ko se bolje igra sa kim
od njih dvoje
zver zaostala u jeziku
breme je anđela
koji praštaju
pušteni niz isušeni
fonetski kanjon
slepog slova
krute usne
Ivana Velimirac, “Izlazak zveri”, Kulturni centar Novog Sada, 2020.
Knjigu možete nabaviti na: Polja