Slušajte kišne ptice
Buku je pravila samo duga gladna kiša
Tu ispred naših montažnih kuća
Grebala vrata drmala kvake
Kao jedna od onih kiša skitašica
Kojoj daš novac da ode
Ovoj novac nije vredeo
Po prozorima naslikala je slova
Naopako i potpuno vešto
Pisala je brzo pod okriljem noći
Kao dete nakon sablasnog sna
Kapi su joj jedna drugu jele
Žurila brisala križala
Mislila deset kapi unapred
Samo da nam nešto kiša kaže
A rekla bi nam sve o pticama
Koliko li su samo usamljene
Toliko da svakim neparnim danom
Jeftinim skankom prže mozak
A svakim parnim na pijacama
Kradu i odnose plastične kese
Ljudi to možda nikad neće znati
A kad im se jutrom ne suši grlo
Ili kad ne izbalave jastuke
Videće da mogu disati na nos
Kiša moli da udomimo ptice
Koliko će biti dobro jutrom sa njima
Zaroniti u podsvesno i videti
Ono što ptice odveć znaju
Mrtve Isuse i Krišne
Ubijene od prejake poezije
Ono što ptice nikad nisu rekle
Jer ne znaju kišna slova
Već odavno ništa ne znaju ptice
Misli su im potekle unazad
I sve je postalo sitnije
Ni slow motion cvrkutanja
Ni live prenos ptičijih misli
Niko nikad nije hteo čuti
Sada čujem i kišu i ptice
Puštam ih u svoj dom
Da me nauče
Umrli grad
Tog jutra kad je umro moj grad
Vazduh nikad nije bio vlažniji
Od instagram storyja i postova
Pomešao i danas i sutra
I boje su krenule da luduju
Pitao suncem ljubičaste statue
Da li je sve samo san
Pitao na kom gornjem gradu
Maslinasto zelene ruke
Na kojoj česmi u grožđu da perem
Gde vodenom niti da ostavim trag
Presreo vetar i tramvaje i pitao
Od kojih Gričkih vještica kupiti cveće
Na koje pijace često ići
U koliko sati su koje cene
U koje nepoznate šume
Na koje kamene plaže
Pikavce zakopati
Sjeme za novi grad
Sve sam to uzalud pitao
Od krešenda skakavaca iz žbunja
Niko nije mogao da čuje