Male crne krtice
Baba Vera je komšijskoj deci
crevom pravila blato ispod koša
tukla stoku, ošići vikala psima
Nije priznala neplodnost svog sina
i novu snaju proglasila jalovom
Prvu je oterala
drugu klela kroz stisnute usne
Ašovom ubijala krtice, gazila zlatice
jela ostatke iz svačijeg tanjira
Izbegavam izloge, kašike, bare
ugledaću je ponovo
Poput nje
alavo skupljam mrve
za dečacima
da im docrtam put do sledećeg susreta
Izviruju pesme male crne krtice
liče na zaspale štence
kad podignem ašov
Matere bezobrazne
Sa svog čela
brišem njihov znoj
U prstima mi trnci
spušteni niz njihovu kičmu
Na mom jeziku bajalice
iz njihovog grla
Biljem ih lečim
one traže prozak
Ljubavna
Nervni sistem prerano rođene bebe
tražio je dodir topao 36 stepeni
Kad sam te srela, ličio si na orah
onaj ispred babine kuće
Sada znam da si providno staklo inkubatora
kroz koje gledam nedostižnu majku
Hajdemo u pećinu
Ogrnuću kožu umrle životinje
i hodaću bosa
ti ćeš napraviti zamku za vuka
daću mu ime, kad izađe pitom
Ispred ulaza ću stajati
toliko dugo
da ćemo naučiti gde je sever
kada mi mahovina obraste noge
Stajaću, a ti me napusti
onda se vrati
i tako 400 puta
Dok mi neuroplastičnost
ne pokaže
da sam preživela
U gradu ću se usputno pogledati u izlog
nje više neće biti
Metamorfoza
Uhvatio si vuka
poklonio mi psa
Još uvek ne smem da izađem iz zamke
ne znam u šta sam se pretvorila
Jovana Barać, Atlas odlazaka, Svi mi, Beograd, 2026.
